Струја из сунца све јефтинија

Све су бројнији објекти, нарочито у градским викенд-насељима и излетиштима, чији кровови су прекривени соларним панелима из којих „излази” електрична енергија. Доктор Јелена Стојковић Терзић са Електротехничког факултета за специјализовани портал „Клима 101” објашњава резултате велике нове студије о прозјумерима (купцима-произвођачима струје) у Србији и нуди одговор на питање да ли се уградња солара исплати.

– Исплативост улагања у соларне системе за домаћинства у великој мери зависи од потрошње електричне енергије. Корисници са већом потрошњом, нарочито они који редовно прелазе у црвену зону, када је цена електричне енергије највиша, најбрже осете економске користи од сопствене производње. У њиховом случају, период отплате инвестиције може бити краћи од три године, чак и без додатних субвенција или подстицаја. С друге стране, код мањих потрошача, посебно оних чија се потрошња креће око просека, повраћај инвестиције може трајати знатно дуже, чак и више од десет година – каже Стојковић Терзић.

Ипак, и за ову групу корисника рачуница постаје све повољнија. Наиме, додатни ветар у леђа, наводи, долази с два правца: цена електричне енергије у Србији је у порасту, а очекује се да ће тај тренд бити настављен услед тржишних, климатских и регулаторних фактора. Истовремено, цена соларних система константно опада – у последњих 15 година смањена је за више од 90 одсто.

Међутим, да би инвестиција заиста била исплатива, кључно је правилно димензионисање система. Електрана треба да буде пројектована тако да покрива сопствену потрошњу, без значајних вишкова. Уколико је систем предимензионисан, вишак произведене електричне енергије који домаћинство не потроши предаје се снабдевачу без икакве финансијске надокнаде. У том случају, део уложеног новца не доноси стварну корист, што продужава време отплате инвестиције, истиче др Јелена Стојковић Терзић.

– Замислимо, рецимо, врели летњи дан у Србији. Потрошња електричне енергије је велика због великог броја укључених клима-уређаја. У тим тренуцима, када је мрежа веома оптерећена, хиљаде малих соларних електрана на крововима широм земље производе електричну енергију управо тамо где се и троши. То растерећује преносну и дистрибутивну мрежу, смањује техничке губитке и додатно продужава животни век опреме – наводи она.

Србија данас значајан део својих енергетских потреба задовољава увозом, посебно фосилних горива. Иако се домаћи лигнит и даље користи у великим количинама, због његове ниске калоријске вредности све више се увози угаљ вишег квалитета. У последњим годинама бележи се приметан раст увоза угља, што додатно повећава енергетску зависност и изложеност ценовним осцилацијама на међународним тржиштима. А управо развој локалних, дистрибуираних извора енергије, попут соларних електрана на крововима, директно доприноси смањењу ове зависности.

Сваки киловат-сат произведен из соларне електране значи један киловат-сат мање из термоелектране, а то, између осталог, значи мање емисија угљен-диоксида.

За многе грађане, и поред субвенција, стартна инвестиција је и даље висока.

– Ако се питате шта кочи веће ширење прозјумера у Србији – одговор је вишеслојан. Ниска платежна моћ грађана, сложена администрација и недостатак стабилне, предвидиве подршке чине улагање у соларне системе изазовним за већину домаћинстава. Србија има добар потенцијал, али то није довољно да се транзиција заиста убрза. Можда не можемо сами решити све енергетске изазове, али сваки соларни панел на крову је корак ка чистијој и одрживијој енергији – закључује др Јелена Стојковић Терзић за портал „Клима 101”.

Домаћинства предњаче, али учинак ‒ недовољан

Од 5.071 купца-произвођача, већину чине домаћинства, њих 3.667, али је удео домаћинстава у укупној снази далеко мањи. Поред домаћинстава, купци-произвођачи су и пет стамбених заједница и 1.399 јавних установа, пословних зграда и других објеката.

На основу поменутих података и броја стамбених објеката према попису становништва из 2022. године, може се закључити да свега 0,16 одсто стамбених кућа и 0,0045 процената стамбених зграда има статус купца-произвођача. Сложићемо се – резултати нису на завидном нивоу, закључује „Клима 101”.

У Црној Гори без почетног трошка

Велике су разлике између Црне Горе и Србије у моделима субвенционисања изградње соларних електрана. У Црној Гори постоје широко развијене шеме подстицаја за купце-произвођаче кроз пројекте „Солари плус”, док Србија субвенционише само изградњу соларних електрана до шест киловата за домаћинства, при чему финансира половину потребних средстава.

У Црној Гори корисници субвенција немају никакав почетни инвестициони трошак (изузев административних такси), а фото-напонски систем отплаћују кроз месечне рате чији је износ у висини просечног месечног корисниковог рачуна са попустом из претходног периода, наводи се на порталу „Клима 101”.

Број кровова са панелима све већи

Како показује база „Електродистрибуције Србије”, број купаца-произвођача (прозјумера) у Србији наставља да расте: у јулу ове године број кровова са соларним панелима прешао је 5.000, а укупни капацитет прозјумера сада је већи од 100 мегавата. Портал „Клима 101” наводи да је и број прозјумера и укупни капацитет соларних електрана на крововима у последњих годину дана у Србији порастао за око 50 одсто. Соларне панеле на своје кровове у Србији уграђују домаћинства, привредна друштва, школе и друге јавне установе, па и манастири.

Купци-произвођачи прикључују се на дистрибутивни систем по посебним правилима: поред потрошње струје коју сами производе, они купују струју као и сви други корисници када им је потрошња већа од производње (купци), а продају је када је мања (произвођачи).