Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пронађи свој дар: Бранимир Брстина

Пронађи свој дар: Бранимир Брстина
(Илустрација Д. Јовановић)

Глумац у пуној професионалној зрелости Бранимир Брстина још једном је потврдио да је мајстор свога заната и да је спреман да одговори свим професионалним изазовима. Овога пута публику је освојио изванредним трансформацијама гротескних јунака Душана Ковачевића у драми „Генерална проба самоубиства”, чија премијера је изведена на сцени Звездара театра.

Изненађивао је Брстина публику, критику, колеге у новом Ковачевићевом комаду оригиналношћу, брзином трансформације, јединственим комичарским рукописом, тумачећи четворицу браће: Капетана, Бизнисмена, Психијатра, Адвоката у инвалидским колицима. Упустио се Бранимир Брстина, исто тако, пре нешто више од три године, у велики ризик када је на сцени матичног Атељеа 212 режирао трећу званичну верзију култног Ковачевићевог дела „Радован Трећи” одигравши и насловну улогу.

Још као студент глуме, Бранимир Брстина је сањао да ради у Атељеу 212, којем је верност потписао давне 1983. године. Пресудни утицај на њега имали су Слободан Цица Перовић, Миња Дедић, Бранко Плеша... Факултет драмских уметности завршио је 1982. године у класи професора Миње Дедића који је својим студентима говорио да у „својој личности треба да пронађу нешто што је специфично, свој разлог за постојање у уметности”. Брстина је, нема сумње, препознао свој оригинални комичарски дар. И његова класа сматрала се ретко талентованом. Чинили су је: Соња Савић, Жарко Лаушевић, Светислав Гонцић, Зоран Цвијановић, Оливера Јежина.

Прву улогу после дипломирања Брстина је остварио у Народном позоришту у Београду у представи „Лењин, Стаљин, Троцки”. Улогом Милета-Пилета у „Кусом петлићу”, с почетка каријере, и Срете Нумере у „Народном посланику” уврстио се у ретки сој комичара. Значајна улога у Брстининој каријери, свакако, јесте и лик Боре Шнајдера у представи „Развојни пут Боре Шнајдера”Александра Поповића.

У једној ладици Бранимир Брстина чува фотографије четворице великана: Зорана Радмиловића, Цице Перовића, Питера Селерса и Франца Кафке. Кафку је одувек, каже, сматрао својим писцем. Брстина је добитник најзначајнијих позоришних награда код нас, а остварио је запажене улоге на филму и телевизији. Можда нас у наредном периоду изненади и неком новом режијом. Публика би то сигурно волела.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.