Панчевци послушали лекаре

Панчево – Изражени топлотни талас, како метеоролози именују несносне врућине које улазе у другу недељу, а како се најављује биће их још, муче све – и старе и младе, и болесне и здраве. Ипак, за Службу хитне медицинске помоћи у Панчеву ових дана није било увећаног обима посла. Штавише, забележен је рекордно мали броја Панчеваца који су окренули број 194. Да су мирније ноћи у ургентној служби поткрепљује податак да је пре неки дан, осим позива на централи, мање било и интервенција у амбуланти и на терену – укупно 17 пацијената, готово троструко мање од уобичајене динамике.

Према подацима службе, број амбулантних прегледа у редовним условима је око 40, па иако су временске прилике тешке за све, и иначе је примећено да се број интервенција повећао тек за десетак процената. Углавном су то стања скока крвног притиска, повреде зглобова, уједи инсеката и случајеви сумње на сунчаницу, која није само последица утицаја високе температуре, већ и излагања главе јаком сунцу. Присутна су и колапсна стања на отвореном, као и у загушљивим просторима и јавном превозу и интервенције у случајевима пада на улици с кратким губитком свести. У Хитној помоћи напомињу да су људи почели да слушају препоруке лекара.

„Грађани који нам се највише јављају имају пре свега кардиоваскуларне тегобе. Зашто је то тако? Треба знати да када је амбијентална температура изнад наше нормалне телесне температуре, организам се бори и усмерава крв ка периферији, како бисмо испаравањем зноја с површине коже избацили вишак топлоте и да не би дошло до прегрејавања. То пак смањује количину циркулишуће крви која храни срце, па се повећава срчана фреквенца особа које већ имају редуковану циркулацију, а то су срчани болесници, па они пате. Такође, врућина погађа оне са хроничним обољењима, али не прија ни здравим људима, и у тој категорији су деца, гојазни и труднице. Зато за све важи – никакве активности на отвореном, чак ни у хладовини, умерена климатизација, туширање млаком водом, исхрана немасна, лагана памучна одећа, шешири за заштиту главе и обавезно наочаре, јер сунце смета и очима. И вода, вода, вода, али никако хладна”, саветује начелник Службе хитне медицинске помоћи у Панчеву др Зоран Манасијевић, специјалиста ургентне медицине.

На „пријатних” тридесетак степени у рано преподне, на градским улицама видно је мање шетача, али су на врућину реаговали учесници у саобраћају, пажња је попуштала, те је било и тежих незгода у којима су учествовали мотоциклисти. Ипак, многи су аутомобиле паркирали, а на паркингу Хитне помоћи тек неколико од петнаестак возила.

„Са 19 лекара и 34 техничара, ми смо и иначе оптерећени послом, и то је нешто што је присутно годинама. Број лекарских екипа фиксиран је за број становника и сада успевамо да покривамо терен, али нас додатно оптерећују дневни транспорти, а они се, опет, највише односе на кардиоваскуларне болеснике. Такође, интересантно је да када су варирајући и екстремни временски услови, имамо све више позива метеоропата, и то у популацији млађих људи. Они на промене, па и на овакве врућине, реагују више психички, иако објективно немају здравствене проблеме”, напомиње др Зоран Манасијевић.