Мишеви шетају немачким полицијским станицама

Највећи немачки полицијски синдикат пожалио се на оронуло стање стотина полицијских станица широм земље и застарели возни парк, наводећи да такви услови угрожавају здравље службеника и вређају њихово достојанство.

„Деценијама старе ве-це шоље, буђ у канцеларијама, глодари, покварени грејни системи и рупе у плафону кроз које продире киша”, рекао је Хаген Хушген из синдиката ГдП, основаног 1950. године, који себе описује као „највећи полицијски синдикат на свету”, са око 200.000 чланова широм земље, набрајајући само поједине жалбе које је његова организација добила од чланова.

„Неки од услова у којима наши људи морају да раде опасни су по њихово здравље”, рекао је он за баварске новине „Münchner Merkur”. Хушген је истакао да су возила која користи органи јавног реда и мира у највећој европској економији, која се поноси својом аутомобилском индустријом, често толико стара и дотрајала да су „срамотна” и „понижавајућа” за полицајце у патролама.

„Аутомобили са поцепаним седиштима и пола милиона километара на сату и са поломљеним мењачима. Када грађани то виде, то не оставља добар утисак о полицији”, рекао је Хушген, делимично кривећи приватизацију одржавања полицијских возила за овакво стање.

„Ово је посао који је забаван када су услови одговарајући. Али када се изблиза погледају околности, понекад ми дође да дигнем руке од свега”, додао је он.

Према његовим речима, лоши услови у многим полицијским станицама додатно отежавају већ велике проблеме са регрутовањем нових службеника. На пример, више од 1.000 припадника интервентне полиције тренутно је распоређено на границама након што је министар унутрашњих послова Александар Добриндт недавно пооштрио контроле, при чему је број враћања миграната значајно порастао. Али, још у мају, ГдП је упозорио да појачане граничне провере и одбијања захтева за азил не могу још дуго да трају због недостатка особља.

Синдикат је доставио листу „Меркур”, албум фотографија за које наводи да приказују руиниране полицијске зграде са огромним рупама у плафону и мишевима испод радног стола, као и аутомобиле из којих испада сунђер из седишта. ГдП је поручио да је свих 16 немачких савезних покрајина потребно више подршке из Берлина како би се побољшали услови рада полицајаца и омогућило им да обављају своје дужности. Немачки парламент је у марту одобрио планове које је предводио тада тек изабрани канцелар Фридрих Мерц, да се ублажи строго правило о задуживању, што ће омогућити повећање издвајања за одбрану и формирање „специјалног фонда” од 500 милијарди евра за наредну деценију, намењеног обнови инфраструктуре, од чега је део намењен и за повећано финансирање полиције. ГдП је оценио да ће та средства бити недовољна за решавање озбиљних недостатака и наговестио да би био потребан посебан фонд за унутрашњу безбедност.

„У Немачкој имамо заостатак у инвестицијама у двоцифреном милијардском броју само када је реч о нашим објектима”, рекао је Хушген.

На питање о примедбама ГдП-а, портпарол Министарства унутрашњих послова рекао је за немачке медије да су полицијска питања, укључујући полицијске станице и возни парк, „уставна надлежност покрајина”. Министарство је навело да савезна влада помаже регионалним полицијским снагама у низу области, укључујући специјалне програме за опрему, дигиталне комуникације и ИТ инфраструктуру... Влада у Берлину, чији мандат траје до 2029, такође је обећала повећање финансирања специјалних полицијских јединица у оквиру планова за јачање домаћих безбедносних органа, додао је портпарол.

Али, према последњем извештају Савезне криминалистичке службе (БКА), прошле године забележено је повећање насилних кривичних дела за 1,5 одсто, укупно 217.000 инцидената ‒ највише од 2007. године. Број случајева сајбер-криминала у 2024. је износио 131.391 у Немачкој, уз још 201.877 напада из иностранства или непознатих извора. То је нанело економску штету од 178,6 милијарди евра, што је пораст од 30,4 милијарде у односу на прошлу годину. Ситуација са насиљем и сајбер-напади додатно оптерећује полицијске снаге и говоре у прилог потребама за јачом инфраструктуром, упркос општем паду од 1,7 одсто у броју укупних кривичних дела.