Конфузна европска обећања Украјини

Састанак Зеленског и Путина могућ је до краја августа, а у игри за место сусрета је пет градова: Женева, Беч, Рим, Будимпешта и Доха, открива један званичник ЕУ за „Скај њуз”. И док се још лицитира где ће бити подигнута позорница за билатералне преговоре руског и украјинског председника о условима за склапање мировног споразума, европски челници и Кијев заокупирани су дефинисањем безбедносних гаранција. Доналд Трамп је потврдио спремност Европе да преузме водећу улогу на терену, јасно стављајући до знања да америчка чизма неће крочити у Украјину у циљу одвраћања Русије од будуће агресије када се склопи мир. „Помоћи ћемо из ваздуха”, рекао је председник САД .

Министри одбране НАТО-а јуче су одржали виртуелни састанак о будућим безбедносним гаранцијама за Кијев. Москва одлучно одбацује могућност распоређивања јединица из НАТО земаља на украјинском тлу, називајући захтев појединих европских држава провокативним кораком усмереним на одржавање нездравих илузија у Кијеву. Владимир Путин је током самита с Трампом изразио спремност да разговара о принципима безбедносних гаранција, помињући Кину као потенцијалног гаранта.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је јуче на заједничкој конференцији за новинаре са јорданским колегом Ајманом ел Сафадијем рекао да се Русија залаже да колективне европске безбедносне гаранције Украјини буду заиста поуздане.

„Запад савршено разуме да је озбиљан разговор о безбедносним гаранцијама без Русије утопија, то је пут који не води никуд. Не можемо прихватити да се о питањима колективне безбедности говори без Русије”, рекао је Лавров.

Он је, оптуживши Европљане да за сада само покушавају да задрже САД у трци за наоружавање Украјине, поручио: „За сада ми само видимо агресивну ескалацију ситуације и више неспретних покушаја промене става председника САД.”

Упркос противљењу Москве, Француска разматра да за почетак распореди 3.000 до 5.000 војника, пише „Волстрит џорнал”, позивајући се на неименоване изворе из Јелисејске палате. Француски председник Емануел Макрон амбициозно поручује да је Европа спремна да распореди „снаге за уверавање”: британске, француске, немачке, турске и друге, с циљем да изводе операције „у ваздуху, на мору и на копну”.

Савезници обећавају да ће већ до краја недеље припремити план како држати Путинову војску на „одстојању” када се постигне мировни споразум, али још увек постоји конфузија како у пракси то спровести. За сада нико још није јавно открио како би могле изгледати безбедносне гаранције за Украјину, али постоји неколико опција које укључују западни војни контингент, наводи Дејвид Сангер у колумни за „Њујорк тајмс”.

Једна од варијанти подразумева распоређивање правих мировних снага. Овакве јединице би у садејству са оружаним снагама Украјине имале искључиво одбрамбени мандат са циљем „обуздавања” Русије. Друга опција подразумева распоређивање „снаге за покривање”, које су бројчано инфериорне у односу на прву опцију. Неће моћи да пруже озбиљан отпор, али рачуница је да Русија неће напасти Украјину ако би тиме угрозила Европљане. А трећа могућност су инсталирање „посматрачких снага” од неколико стотина војника, што није довољно за организовање јаке одбране. Њихов задатак би се сводио да „обавештавају” у случају избијања непријатељских акција.

Иза великих обећања европских званичника о безбедносним гаранцијама Украјини уз примени решења сличним члану 5 НАТО-а, који гарантује колективну одбрану, крије се замршена реланост, указује портал „Политико”. Један европски безбедносни званичник каже да су Макрон и британски премијер, иако на челу нуклеарних сила, заправо политички слаби да организују мировну мисију у Украјини. Пре свега због економских потешкоћама у којима се налазе њихове земље.

Немачка остаје и даље неодлучна. За Берлин је већ велико оптерећење што је послао 5.000 војника у Литванију. Пољска, која има највећу војску у ЕУ, искључује могућност слања трупа у Украјину, али би европским мировњацима могла да помогне у пружању логистичких услуга. По оцени безбедносних стручњака, Турска која има велику војску и на Црном мору могла би да игра кључну улогу. Али Грчка и Кипар су неодлучни да дозволе Анкари приступ било каквим средствима ЕУ за своју војску. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони такође је опрезна према слању војника у Украјину и полемисала са Макроном, истичући да је мудрије понудити Украјини одбрамбени пакт него трупе које би могле ризиковати да буду уплетене у рат са Русијом.