Америка је број један на глобалном небу

Одлука Србије да купи „рафале” уклапа се у  тумачење по којој се утицај државе мери јачином њених ваздушних снага. Рат у Украјини показао је пешадија, артиљерија и тенкови без ваздушне заштите постају исувише лаке мете и да нема смисла улагати у те видове наоружања, ако већ не постоји ваздушна заштита.

Ако број авиона говори о снази неке земље, на првом месту је Америка. Она има нешто више од 13.000 летелица. Ту треба нагласити да то нису само борбени већ и транспортни авиони, летећи радари, летелице за обуку нових пилота...

На другом месту је Русија са 4.300 авиона. Неко ће рећи да је то само трећина америчке снаге. Али, рат у Украјини је показао да Русија са постојећом флотом успешно парира Европи и НАТО пакту.

На трећем месту је Кина са   3.300 авиона. Кина убрзано развија своје ваздухопловство, градећи нове авионе и модернизујући постојећу флоту. Око 2.400 авиона намењено је борбеним задацима. Сматра се да је најбољи кинески авион Ј-20 који има смањену радарску слику.

Индија је на четвртом месту са 2.200 авиона. И она убрзано модернизује своје ратно ваздухопловство. Из употребе повлачи застареле типове а уводи најсавременије авионе попут „рафала”.

Јужна Кореја је на петом месту. Сеул на располагању има 1.590 авиона.  Кореју бране и авиони Америчког ратног ваздухопловства који су базирани испод 38. паралеле. Она дели капиталистички југ и комунистички север корејског полуострва.    

Јапан је на шестом месту. Токио има флоту од 1.400 авиона који  у склопу одбрамбених снага  бране острва Курилских острва и Тајвана. И Јапан као и  Јужна Кореја има америчке базе са јаким ваздушним снагама. Најпознатија је база Кадена на Окинави.

Следе Пакистан и Египат са 1.400 односно 1.100 авиона. Турска је на деветом месту са нешто више од хиљаду авиона. Ако изузмемо Турску која већим делом припада Азији, прва европска земља на листи заузима десето место на глобалном нивоу. То је Француска са 970 авиона.

Ипак, важно је напоменути да наведене бројеве не треба прихватати здраво за готово. Знатан део летелица у сваком ваздухопловству није увек спреман за летење. Неки чекају редовно сервисирање, други су опет у квару. Рачуна се да „боља ”ваздухопловства на стању имају око 20 одсто приземљених авиона.

Србија је због тога купила нове рафале. За разлику од Хрватске која је купила половне авионе тог типа.