Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украјинско-руски рат за воду

Украјинско-руски рат за воду
Време разумевања: председници Русије и Украјине, Путин и Јанукович 2012.

Највећи конкретан добитак Русије у рату у Украјини, после повратка Крима у састав матице јесте освајање Севернокримског канала. То је канал који воду из Дњепра усмерава ка Криму који има проблем са водоснабдевањем. Чак 85 одсто воде потребне Криму долазило је тим каналом из Дњепра.

Украјина је након уласка руских трупа на Крим 2014. године блокирала Северокримски канал, знајући колико он значи за то полуострво. Канал је отворен после осам година. Тачније,  2022. године са почетком руске специјалне војне операције. Руске снаге које су напредовале у правцу Херсона нису наишле на значајнији отпор  па су чак и прешле Дњепар. Руси су тада држали обе обале Крима тако да је вода могла несметано поново да потече Северокримским каналом.  

Али, са рушењем бране Каховскаја ниво воде у том делу Дњепра је опао за 18 метара. Улаз уа канал је због тога остао на сувом. Руси су разматрали идеју да воду за канал црпе из бунара али вода у њима је слана – до пет одсто салинитета што практично убија биљке. Као једино решење преосталу јаке пумпе које би црпеле воду из Дњепра и усмеравале у канал и даље ка Криму. То је веома важно питање јер је квалитет воде на Криму знатно опао.   

Украјински стручњаци предвиђају да ће се простор између Херсона и Крима, без ваљаног система наводњавања претворити у пустињу. Руси су на крајњем истоку Крима канал почели да пуне водом из бунара, и то за сада даје добре резултате. Али, остаје проблем са западом полуострва где се налази највећи град – Севастопољ. Опали су приноси пољопривреде и сада је пред Москвом велики изазов. Русија има снаге, средстава и занања да тај проблем реши системима за десалинизацију морске воде. Али то је могуће након завршетка сукоба.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.