ИНТЕРВЈУ

Вук Јеремић,
министар спољних послова

Београд није косметским Албанцима и међународној заједници понудио нови предлог за статус јужне српске покрајине, каже министар спољних послова Вук Јеремић о моделу Хонгконга који су председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница поменули у понедељак током четврте рунде преговора у Бечу.

"Постоји само један предлог Београда за будући статус Косова и Метохије – суштинска аутономија дефинисана платформом која је добила подршку у скупштини. Модел Хонгконга поменули смо управо због тога што је до сада говорено да je све што је предложио Београд прилично апстрактно, теоретски, да постоји само на папиру и да нема пуно додира са реалношћу, па није ни вредно дискусије. То што смо на сто ставили модел Хонгконга јесте порука да није истина да не постоје модели суштинске аутономије под заједничким сувереним кровом", објашњава Јеремић и додаје: "Оно што ми нудимо заправо је више од аутономије Хонгконга, па ако Хонгконг функционише као модел са мањим степеном аутономије од онога што ми нудимо, онда наравно може да постоји и модел са већим степеном аутономије".

Али, Хонгконг ипак ужива аутономију која је временски ограничена.

– Скренућу вам пажњу на једну важну тачку наше званичне платформе: понудили смо модел суштинске аутономије орочен на 20 година – иако тај рок може бити флексибилан – након чега бисмо били спремни да поново разговарамо о статусу. Наравно, ако би се статус мењао, до тих промена опет би морало да се дође консензусом. Педесет година је рок у хонгконшком моделу, након чега се он потпуно враћа под суверенитет Кине. У нашем случају то није тако. Ми, такође, нудимо ороченост, али би по истеку тог периода поново била покренута дебата о статусу.

Има модела суштинске аутономије и у Европи. Зашто уместо Хонгконга нисте узели модел Оландских острва у Финској?

– Могу да кажем да смо помињали и Оландска острва, али нисмо улазили у детаље тог модела...

На састанку у Бечу сте то поменули?

– Да, помињана су и Оландска острва, али en passant, јер смо се концентрисали на модел Хонгконга као функционални модел суштинске аутономије.

Каква је била реакција албанске стране и да ли су они у било ком тренутку поменули могућност да прогласе независност?

– Мислим да су Албанци били помало затечени нашим предлогом и у том смислу могу да кажем да смо излагањем овог компаративног модела добили тактичку предност. Они су се инстинктивно вратили на своју почетну, тврду позицију да је "неприхватљив сваки разговор о статусу" и да је само независност прихватљива. То је био тренутак у којем је "тројка" морала да реагује и да каже да се овде расправља управо о статусу и да је сваки предлог статуса валидан.

Ко је реаговао у име "тројке"?

– Боцан-Харченко. Он је нагласио који је мандат "тројке" – да дискутује о статусу – и мислим да 20. новембра, када ћемо се састати у Бриселу, можемо очекивати званичну реакцију "тројке". Још једна ствар са преговора у Бечу је битна – ток разговора је јасно показао да има још много тога о чему се може говорити. Када 10. децембра "тројка" буде предала свој извештај генералном секретару УН, мислим да ћемо се суочити са дипломатским и политичким изазовом, јер ће један број међународних фактора вероватно бити мишљења да су све шансе за дијалог исцрпљене, да више нема о чему да се разговара... Чињеница је да је ово била изузетно жива дебата и да она није завршена – ми смо разговарали три сата са албанском делегацијом, а да је било предвиђено шест сати, разговарали бисмо и толико. Показали смо да има простора за разговоре.

Да ли је било ко поменуо могућност једностраних потеза?

– То је била једна од важних тема, јер се разговарало и о 14 тачака Контакт групе. Ми смо рекли да ту постоје два фундаментална принципа за која мислимо да би морали да буду усвојени. Први је да је овај процес дефинисан резолуцијом 1244 и да рад може бити настављен само у оквиру те резолуције. Други је да нико не сме да прети унилатералним потезима. Ми смо се позвали на такозване Руководеће принципе Контакт групе, у којима се експлицитно каже да је процес под мандатом Резолуције 1244 и да било какав једнострани потез није прихватљив. Ставили смо на сто нашу жељу да у 14 тачака буду јасно стављена и ова два фундаментална принципа. Ту смо постигли сагласност са "тројком", а Албанци су се нашли у небраном грожђу и нису се на експлицитан начин изјаснили по том питању.

Постоје назнаке да су водеће земље Европске уније спремне да признају једнострано проглашену независност. Шта ви знате о тој могућности?

– Мислим да није добро разговарати о томе шта ће се десити ако пропадну преговори, односно ако не дође до наставка преговора. Тако бисмо само допринели стварању мишљења да је све пропало и да неће бити других могућности сем унилатерално повучених потеза и реакција на њих. Агим Чеку и ја смо имали занимљиву размену мишљења, када је он рекао да су све југословенске републике постале независне пошто су једнострано прогласиле независност коју је затим неко признао. Ја сам скренуо пажњу да су десетине хиљада људи изгубиле живот после таквих потеза и да се надам да нас је искуство научило да не прибегавамо таквим корацима уколико желимо да одржимо мир и стабилност на Балкану.

Мисија ЕУ само уз одобрење Савета безбедности

Припреме за слање мисије Европске уније на Косово и Метохију су у завршној фази. Да ли би Београд прихватио такву безбедносну мисију ако не буде нове резолуције Савета безбедности

– У овако деликатним околностима треба да будемо изузетно пажљиви у смислу легитимизације било какве промене стања на терену. Међународна цивилна и војна администрација су на јасан начин дефинисане Резолуцијом 1244 и било каква промена тог стања да би имала легитимитет мора да буде одобрена новом одлуком Савета безбедности Уједињених нација.