Пожегаче не воле маглу

Рогатица – После изградње хидроелектране „Бајина Башта”, седамдесетих година прошлог века, а потом и хидроелектране „Вишеград” 1989, у горњем току реке Дрине и њених притока дешавају се многе климатске, еколошке и биолошке промене.

Надалеко знане шљиве пожегаче, по чијем је квалитету био чувен дрински крај од Фоче, преко Горажда, Вишеграда, Рогатице све до Сребренице и Бајине Баште, све је мање. Последњих година, у селима уз Дрину и њене притоке Јањину, Лим, Рзав и Жепу нема шљива ни за јело, а камоли за тржиште и индустријску прераду. Одавно су затворени многи прерађивачки капацитети и сушнице, подигнуте пре 20 до 30 година.

Хроничари су записали да је свежа пожегача из овог краја између два светска рата возом транспортована у Немачку и друге земље Европе, где је била посебно цењена због изузетног квалитета и специфичног укуса.

Пољопривредни стручњаци тврде да је узрок слабијег рода овог воћа велика влага током већег дела године и мало сунчаних дана. Зато плод у воћњацима страда већ у цвету.

Дринска магла, међутим, не чини штету само воћу већ и шумским врстама по чијем је богатству овај крај такође познат.

По речима Небојше Шубаре, дипломираног инжењера шумарства запосленог на пословима планског узгоја и заштите шума у Шумском газдинству „Сјемећ” из Рогатице,после дугогодишњег праћења климатских промена утврђено је да од ране јесени па све до пред крај зиме магле има у свим градовима горњедринског подручја.

– У Рогатици се она простире у десетак километара широком појасу око града, све до рубних подручја око села Округло и Шатаоровићи, затим Загорице, Гучево и Козићи – каже Шубара и додаје да је уз маглу све присутнија и маховина на свим биљним врстама. Он прецизира да су истраживања показала да јеонанарочито приметна у позним јесењим данима, кад лишће опадне са дрвећа, које тада има сиву боју или, пак, изглед иња.

– Директни судари оштре планинске климе и нешто топлијег ваздуха који долази са два дринска акумулациона језера у Бајиној Башти и Вишеграду, погодују расту маховине. Реч је о врсти лисне маховине која напада стабла и гране испод којих се развија микробиолошки свет који оштећује дрво и скупља превелику влагу због које нападнуто дрво труне – тврди Шубара.

По његовим речима, ову појаву шумарски стручњаци за сада само прате, с обзиром на то да маховина још није напала најбоља шумска подручја. Али, истовремено и страхују од њеног ширења.

– За сада су маховином нападнуте ниске деградиране шуме и шикаре, па нема веће штете. Са друге стране, овдашњи воћари су у далеко тежој ситуацији. Због размера распрострањености маховине на стаблима воћа ситуација је више него алармантна – сматра Шубара.

Он је позвао воћарске пољопривредне стручњаке којих је, нажалост, на овом подручју због укидања бројних задруга и воћарских предузећа све мање, да нађу начин и средства неопходна за санирање оболелих воћњака.

Сличнепроблеме магла, влага и маховина стварају и на другој, српској страни Дрине. Зато би овај проблем требало организовано и плански да решавају надлежне стручне службе из Србије и Босне и Херцеговине.