Велика права за велике неправде

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 6. новембра - Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак сутра ће у Бриселу обавестити представнике НАТО-а и Комисије Европске уније за политичка и безбедносна питања о актуелној ситуацији у овој земљи и закључцима Управног одбора Савета за примену мира, најавио је данас у Сарајеву директор комуникација Канцеларије високог представника Фране Мароевић.
Он је, према извештају електронских медија, рекао да ће Лајчак поновити да "међународна заједница задржава све неопходне инструменте за супротстављање деструктивним тенденцијама и да неће дозволити нарушавање Дејтонског споразума како у БиХ, тако и изван ње". Лајчак ће од званичника у Бриселу тражити да се изјасне о амандману на његов Закон о изменама и допунама Закона о Савету министара БиХ, који су предложили правни стручњаци из Републике Српске. Ако амандман буде прихваћен - а његова суштина је да се глас представника конститутивног народа у овом органу "веже" за ентитет који представља - створили би се добри предуслови за излазак из кризе проузроковане законом који је наметнуо високи представник.

Но, када је реч о "неопходним инструментима" међународне заједнице за "супротстављање деструктивним тенденцијама" - под чим се, у ствари, подразумева право високог представника да доноси, мења и намеће законе, тумачи Устав БиХ и Дејтонски споразум и смењује изабране званичнике - вреди подсетити на неколико ноторних чињеница.

Још 2003. године Парламентарна скупштина Савета Европе је затражила од тадашњег високог представника да своја овлашћења пренесе на домаће органе. Годину касније овај орган је усвојио Резолуцију 1384 у којој је, поред осталог, наведено: "Скупштина сматра да је непомирљиво са демократским принципима да Канцеларија високог представника буде у позицији да доноси извршне одлуке, а да за њих не сноси одговорност, нити обавезу да оправда њихову валидност, а да при свему томе нема правног лека." Наиме, на одлуке Канцеларије високог представника није дозвољена жалба, нити се против њих може водити судски поступак у БиХ. Осим тога, Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио се ненадлежним да разматра одлуке високог представника, јер он није ни орган БиХ, ни орган Европске уније него Савета безбедности Уједињених нација.

И Европска комисија за демократију кроз примену права, познатија као Венецијанска комисија, указала је да су овлашћења високог представника неспојива "са демократским карактером и суверенитетом БиХ". Анализирајући одлуке високог представника, Венецијанска комисија је констатовала да у њима има елемената кршења Европске конвенције о основним људским правима и слободама, која је, према Уставу БиХ, изнад свих домаћих прописа.

На сутрашњем састанку Мирослава Лајчака са званичницима НАТО-а и Европске уније, највероватније, неће бити ни речи о ставовима Европског парламента и Венецијанске комисије. Неће, јер "земље великих остварења су и земље великих неправди", записао је нобеловац Иво Андрић. У случају БиХ, Андрић би се могао парафразирати на следеће начин - високи представници имају велика права и користе их за наношење велике неправде, поготово Републици Српској.