Немачка као вечити историјски понављач - иста мета, исто одстојање

Немци никако да науче историјске лекције. Прва, основна и за њих најскупља је да по сваку цену треба избећи рат на истоку. Још јасније речено, никада не ратуј са Русијом.  У прошлом веку су два пута то скупо платили али изгледа да су Немци, када је у питању историја, вечити понављачи.

У јеку психолошког рата, да ће Путин напасти Европу, У Берлину су одлучили да претресу оружане снаге и виде са чиме би могли да се супротставе могућем непријатељу. Закључци нису сјајни. Далеко од тога. Недостају војници, техника, резервни делови. У свим родовима.

Узмимо за пример Луфтвафе. Ваздухопловство. Немачка има 641 летелицу. Ту су убројани борбени авиони, хеликоптери, дронови, транспортери. Кичму борбене авијације чини 138 авиона „јурофајтер”.   То је добар авион, за вишеструке намене. Ту је и флота старих, на крају свог животног пута, авиона типа Панавија „торнадо”.   Немачка је у поступку набавке 35 најмодернијих авиона Ф-35, са опцијом за куповину додатних 15. Паралелно са том набавком, Немачка покушава да са Француском и Шпанијом развије нови борбени авион. Али, он неће полетети пре 2040. године.

Изаових бројки стоје чињенице које указују да немачко ваздухопловство има низ проблема. Најважнији је недостатак делова због чега је значајан део флоте био приземљен. У међувремену је отклоњен део проблема а то се види по броју патролних летова над Балтиком. Током таквих мисија немачки пилоти све чешће срећу руске авионе који базирају у Русији или Калињинграду.

Али, Луфтвафе и даље није такмац попут америчког ратног ваздухопловства. Немцима осим делова недостају и ракете. „Јурофајтер” и даље има проблеме са расхладним системом и опремом за заштиту.

Како су педантни Немци дошли у такву ситуацију. Наиме, у оквиру НАТО-а постоји правило које флоту авиона дели у две категорије. Једна је за брзо реаговање а друга за  спорије, односно одложене реакције. У случају прве, авиони морају да буду на располагању у року до 90 дана. Друга опција предвиђа да авиони буду спремни за борбу у року од 91 до 180 дана. Очигледно је да су се у Берлину опустили и рачунајући на тако дугачке периоде испоруке борбених авиона,  свесно или не, ускратили новац за одржавање.

Ништа није боља ситуација ни са „торнадом”.  Он није био опремљен системом за распознавање непријатеља па због тога није могао да буде кориштен у НАТО мисијама.

Својевремено је само пет од 16 транспортних авиона А400 било исправно. У једном моменту, ни једна од шест подморница није била спремна за борбу.  Од 15 борбених фрегата, шест је било по правилима службе.  Исправно је било мање од половине тенкова.

Да се разумемо, када је почео рат у Украјини, Берлин је почео да исправља мањкавости његове оружане силе. Уложено је доста новца али остаје суштина проблема. Свако војно ангажовање Немачке на истоку, завршава се катастрофом. За Немачку и остатак Европе.