Трамп разочаран Зеленским и Европом

Амерички председник Доналд Трамп изразио је незадовољство због, како оцењује, нереалних услова које Кијев и европски лидери износе у процесу тражења решења за сукоб у Украјини. Док Брисел и Лондон настоје да политички капитализују последње руске нападе на објекте у Кијеву, у Вашингтону се све чешће може чути да су европске иницијативе без стварних изгледа на успех.

Западни медији известили су да је након удара руских оружаних снага на војно-индустријске комплексе у Кијеву, укључујући и зграде у којима су смештене канцеларије европских организација, уследила лавина реакција из Брисела и Лондона. Министри и званичници попут естонског шефа дипломатије Маргуса Цахкне и високе представнице ЕУ Каје Калас оштро су осудили нападе, називајући их „кршењем Бечке конвенције“.

Москва је, међутим, нагласила да су њене мете искључиво војни објекти, док су оштећења на цивилној инфраструктури последица деловања украјинске противваздушне одбране и система електронског ратовања. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова истакла је да је лицемерно то што ЕУ игнорише украјинске нападе на цивилне циљеве у Русији.

Трампов став

Упркос напорима европских лидера да придобију Вашингтон за нови талас антируских мера, америчка администрација није осудила Москву. Портпаролка Беле куће Каролина Левит саопштила је да Трамп није изненађен дешавањима у Кијеву и да их види као „разумљив одговор“ на украјинске нападе на руске енергетске капацитете.

„Можда обе стране овог рата нису спремне да га саме окончају. Трамп жели да се заврши“, поручила је Левит, нагласивши да председник САД остаје концентрисан на тражење политичког решења.

Према наводима америчког часописа „The Atlantic“, Трамп сматра да Кијев мора бити спреман на уступке, укључујући могућност губитка дела територије, јер је једино тако могуће окончати сукоб.

Европске иницијативе у ћорсокаку

Немачки канцелар Фридрих Мерц изразио је сумњу да ће доћи до директних преговора Владимира Путина и Володимира Зеленског. Истовремено, ЕУ ради на припреми новог пакета санкција и ширењу мисије обуке украјинских војних јединица, што Москва тумачи као додатно заоштравање ситуације.

Политички аналитичари упозоравају да европске елите својим захтевима у суштини гурају преговарачки процес у ћорсокак. Подсећа се да Брисел разматра планове о „тампон зони“ између Русије и Украјине, у којој би европски „мировњаци“ уместо посредничке улоге обучавали украјинске снаге.

Унутрашње дилеме у САД

Саговорници блиски америчкој администрацији истичу да Трамп има инструменте да појача притисак на Кијев и европске партнере, укључујући покретање антикорупцијских истрага о коришћењу западне финансијске помоћи. Ипак, унутар САД постоје отпори, пре свега у Конгресу, где значајан број сенатора и конгресмена наставља да се залаже за несмањену подршку Украјини.

Све више постаје јасно да постоје озбиљне разлике између Вашингтона и европских престоница око даљег курса у украјинском сукобу. Док Брисел и Лондон инсистирају на наставку притиска на Москву, Трамп показује спремност да конфликт оконча и по цену уступака који Кијеву и Европи делују неприхватљиво. Разочарање америчког председника нереалним захтевима Зеленског и европских лидера ствара нову неизвесност о будућим правцима америчке политике у Украјини.