Игра замрзнутом ватром

Шефица европске дипломатије Каја Калас поручила је да замрзнута средства Руске централне банке у Европској унији неће бити враћена Москви док Русија не исплати ратну одштету Украјини.

Говорећи пред почетак неформалног састанка министара ЕУ у Копенхагену, Калас је истакла да „Русија не показује никакву спремност за мир, иако постоје значајни дипломатски напори да се стране доведу за преговарачки сто“.

„Морамо се озбиљно позабавити питањем замрзнуте имовине. Немогуће је и замислити да би се та средства могла вратити Русији пре него што надокнади штету коју је нанела Украјини“, казала је она, наглашавајући да је реч о осетљивом, али стратешки важном питању за Унију.

Према званичним подацима, у ЕУ је блокирано око 210 милијарди евра руске имовине у оквиру санкција уведених због инвазије на Украјину. Унутар ЕУ већ се разматра идеја о формирању посебног фонда путем којег би та средства била коришћена за обнову Украјине.

Европска унија је од почетка године до данас дала Украјини девет милијарди евра кредита обезбеђених профитом од замрзнуте имовине централне банке Русије, показују најновији подаци Европске комисије. Русија је назвала шему незаконитом и деструктивном за кредибилитет западног финансијског система, пише РТ.

Западне земље су замрзнуле процењених 300 милијарди долара руске имовине након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, од чега се око 200 милијарди евра држи у клириншкој кући "Еуроклир" са седиштем у Бриселу.

Средства су акумулирала милијарде камата, а Запад је истраживао начине да искористи приходе за финансирање Украјине. Иако се уздржала од потпуне заплене, Г7 је прошле године подржала план да се Кијеву обезбеди 50 милијарди долара кредита који би се отплатили коришћењем камата од руске имовине. ЕУ је обећала 21 милијарду долара.

Мађарска је званично покренула тужбу против Савета Европске уније и Европског фонда за мир (ЕПФ) пред Судом Европске уније у Луксембургу, због одлуке којом се приход од замрзнуте руске државне имовине користи за војну помоћ Украјини.

Тужба је поднета 11. јула 2025. године, а Европски суд је 25. августа објавио да је примио предмет, чиме је поступак званично покренут, преноси данас мађарски портал Портфолио.

Спорна одлука Савета ЕУ из маја 2024. године предвиђа да се 99,7 одсто нето прихода оствареног управљањем замрзнутим средствима руске централне банке усмери у фонд ЕПФ, из којег се Украјини испоручују оружје, муниција и друга војна помоћ.

Мађарска оспорава законитост овог потеза тврдећи да није учествовала у гласању, јер је означена као "држава која не доприноси", чиме јој је ускраћено право одлучивања, као и да је одлука донета без потребних одобрења и да су повређена основна правила одлучивања у ЕУ, а записници не одражавају стварни ток догађаја.

Запад би требало добро да размисли у случају да покуша да се задужује у корист Украјине на рачун замрзнутих руских средстава, упозорио је одавно портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„То би било илегално и водило би вишегодишњем парничењу, будући да би Москва такву акцију оспоравала пред судовима”, пренео је Ројтерс изјаву Пескова.

Аналитичари су сагласни у једном: проблем замрзнуте имовине Руске федерације биће један од горућих проблема кад се рат заврши. А завршиће се, као и сваки до сада.