Не враћају паре за мастер студије

Према мишљењу представника студентских организација, одлука скупштине Србије о изједначавању статуса и права дипломираних мастера и даље ће изазивати много проблема. Студенти су уверени да у усвојеном Аутентичном тумачењу Закона о високом образовању експлицитно стоји да изједначавање подразумева еквиваленцију, како звања, тако и права дипломаца и будућих мастера.
– Проблем је у томе што наше високошколске установе имају превелику аутономију и очигледно ће им бити дозвољено да доносе одлуке какве њима одговарају – наглашава Немања Петровић, председник Студентског парламента Универзитета у Београду.

Према његовом мишљењу, велику збрку изазваће и чињеница да је већина факултета прошлог месеца завршила упис студената на мастер студије, а конкурс је објављен пре више од месец дана. Академци који су желели да се образују за мастере већ су платили део школарине од најмање неколико десетина хиљада динара. Неки од њих, као што су студенти новосадског Филозофског факултета, пре уписа на мастер студије, морали су да се обавежу да ће платити школарину. Потписивали су документ на којем је писало: "Изјављујем да нећу тражити повраћај средстава, ма шта скупштина одлучила".

Насупрот томе, управа београдског Хемијског факултета обећавала је студентима да ће им, уколико посланици изједначе права или звања, вратити школарину. На Електротехничком факултету су рекли да код њих мастер студије уписују само академци који су завршили четворогодишње основне студије по новом програму, а они који су студирали пет година по старим правилима чекали су одлуку скупштине.

Пут до звања мастера, кажу студенти, могао је да буде много краћи и једноставнији да су представници високошколских установа сачекали са уписом на мастер студије док изједначавање звања није дошло на дневни ред скупштине. 

Тада би сваки академац могао без оклевања да донесе одлуку да ли жели да настави са школовањем или ће му бити довољно то што на тржишту рада има једнака права као и будући мастери. Журећи са објављивањем конкурса, сматрају наши млади саговорници, факултети су искористили збрку како би узели што више новца.

Школарина је и овај пут била "најпапренија" на београдском Архитектонском факултету – 240.000 динара, а за њим "каскају" Грађевински факултет (150.000 динара), Саобраћајни и Факултет организационих наука (120.000 динара). Најнижа надокнада за упис је на Машинском факултету у Крагујевцу (30.000 динара), а за 10.000 је виша на два београдска факултета, Физичко-хемијском и Техничком. За мастер студије на Економском факултету Универзитета у Новом Саду у Суботици академци морају да издвоје 95.000 динара, а у престоници је цена за 5.000 динара нижа. На Београдском универзитету места је било за 5.665 студената мастер студија, на Новосадском 3.056, а у Крагујевцу за свега 310 академаца.