Историјска правда осветљава будућност

Поводом 80. годишњице победе у рату отпора кинеског народа против јапанске агресије и у светском антифашистичком рату, као и у светлу посете председника Александра Вучића Кини ради учешћа на комеморативној активности наведеним поводом, те 70. годишњице пријатељства народа Кине и Србије, част ми је да напишем уводни чланак за рубрику „Поглед на Кину” у листу „Политика”. У мају 2024. године, током посете председника Си Ђинпинга Србији, Кинеска медијска група (ЦМГ) и „Политика” потписале су меморандум о пријатељској сарадњи и размени. Покретање рубрике „Поглед на Кину” представља још један важан корак у спровођењу резултата те посете. Уверен сам да ће се тиме отворити нови прозор за продубљивање међусобног разумевања између народа Кине и Србије и за даље унапређење нашег челичног пријатељства. Дозволите ми да изразим искрене честитке и пожелим да рубрика постигне што већи успех.

Током Другог светског рата Кина и Србија заједно са више од 50 земаља чиниле су широку међународну антифашистичку коалицију. Од 1931. године, када је кинески народ подигао оружани отпор у планинским и речним пределима, па све до 1945. године, када је победничка труба одјекнула широм Кине, кинеско бојиште, као главно бојиште на истоку, пролазило је кроз 14 година крвавих борби, подносећи страшне жртве од преко 35 милиона војника и цивила, што је имало пресудну улогу у потпуном поразу јапанских агресора и створило кључни стратешки простор за Совјетски Савез и савезнике са запада. Југословенски народ на европском бојишту, неустрашив пред моћним непријатељем, борио се у крвавим окршајима и разорио планове сила Осовине да контролишу балкански стратешки коридор. Тиме је остварена национална независност и ослобођење, те је изграђен снажан бедем међународне антифашистичке коалиције.

Недавно сам заједно са колегама из амбасаде Народне Републике Кине у Србији посетио град Крагујевац и музеј „21. октобар”, где смо положили цвеће пред спомеником жртвама које су страдале од фашистичког терора. Сваки експонат у музеју стоји тихо, немо осуђујући бруталне злочине фашиста усмерене против наставника и ученика. Чуо сам да је музеј „21. октобар” успоставио сарадњу са Меморијалним центром жртвама масакра у Нанкингу почињеног од стране јапанских окупатора. Посматрајући личне предмете наставника и ученика изложене у музеју, моје мисли не могу, а да се не врате 88 година уназад у Нанкинг. Jапанска војска je 13. децембра 1937. починила страшан масакр у Нанкингу, у којем је убијено око 300.000 кинеских цивила. Овај ужасан злочин против човечности представља једну од најмрачнијих страница људске историје и заувек остаје рана кинеског народа. Истина о историји не може бити затрта, нити сме бити дозвољено да буде искривљена или фалсификована. Масовна гробница у Крагујевцу још увек чува гомиле костију, а ожиљци од метака на зидовима у Нанкингу и даље су јасно видљиви – то су чврсти и непобитни историјски докази.

Међутим, и данас јапанске десничарске снаге покушавају да улепшају и негирају агресију, искривљују и ревидирају историју, па чак и да рехабилитују ратне злочинце из тог периода. То представља изазов за Повељу Уједињених нација, изазов за послератни међународни поредак, изазов за људску савест, као и изазов за све народе победничких земаља. Само признавањем историје може се стећи поштовање; само учењем из историје може се отварати будућност. Исправно сагледавање и третирање историје представља кључни предуслов за повратак Јапана у међународну заједницу после рата, политичку основу за развијање односа са суседним земљама, али и мерило спремности Јапана да се придржава својих обећања о мирном развоју.

Сећање на победу не служи томе да се продужи мржња, већ да се очува правда и отвори будућност. Кинески народ, који је прошао кроз патње и масакре над сопственим народом, још дубље разуме драгоценост мира. Председник Си Ђинпинг покренуо је велику иницијативу „Појас и пут”, која је постала највећа платформа за међународну сарадњу у свету. Од сталног спровођења идеје о заједници са заједничком будућношћу за човечанство, па све до узастопног представљања три глобалне иницијативе, Кина увек сматра својом узвишеном мисијом да доприноси човечанству новим и већим делима. Доследно се залаже да буде градитељ светског мира, доприносилац глобалном развоју и бранилац међународног поретка. За два дана у Пекингу ће бити одржана свечаност поводом победе у рату отпора кинеског народа против јапанске агресије и светском антифашистичком рату. Председник Вучић ће њој присуствовати са делегацијом и заједно са 1,4 милијарде припадника кинеског народа сведочити овом историјском тренутку. Кина ће, раме уз раме са свим државама и народима света који воле мир, узимајући историју као опомену и отварајући пут ка будућности, слати снажну поруку мира и развоја овог доба.

Ове године обележава се и 80. годишњица оснивања Уједињених нација и 80. годишњица повратка Тајвана Кини. Пре 80 година, Кина и Србија, заједно са другим важним чланицама антифашистичких савеза, заједнички су донеле Повељу Уједињених нација и низ других важних међународних докумената, чиме су заједно утврдиле темеље савременог међународног поретка. Повратак Тајвана Кини представља важан део резултата победе у Другом светском рату и послератног међународног поретка. Декларације из Каира и Потсдама јасно су захтевале од Јапана да врати територије које је отуђио од Кине, укључујући Тајван. Резолуција 2758 Генералне скупштине УН из 1971. године јасно потврђује суверенитет Народне Републике Кине над Тајваном. Иако актуелне власти Демократске прогресивне партије тврдоглаво заступају сепаратистичку политику „независног Тајвана” и појачано сарађују са спољним силама у сталним провокацијама с циљем постизања „независности”, то доводи до напетости у односима преко Тајванског мореуза и нарушава мир и стабилност у региону. Међутим, ниједна сила не може променити објективну чињеницу да су обе стране Тајванског мореуза део исте државе и истог народа, нити може променити општеприхваћени консензус и основни оквир међународне заједнице у погледу принципа једне Кине.

Народи Кине и Србије имају часну традицију упорности и независности. Заједничко искуство у борби против фашизма представља драгоцено духовно наслеђе обају народа, а управо то искуство постало је чврста спона која је учврстила међусобно поштовање и разумевање наших народа. Осврћући се на прошлост, Комунистичка партија Кине је увек стајала на челу отпора против јапанске агресије и играла кључну улогу у општенационалном рату отпора. У августу 2024. године, стотине младих из Србије, учесника „Програма међународне културне размене младих Кине и Србије”, посетиле су Спомен-музеј револуције на језеру Нанху у Ђасингу, једном од места оснивања Комунистичке партије Кине, како би се упознале са развојем кинеске револуције, искусиле пут који је прешла КП Кине и откриле тајну успеха иза огромних достигнућа Кине. Истовремено, класични југословенски филмови из Другог светског рата, попут „Моста” и „Валтер брани Сарајево”, и данас су широко познати у Кини и представљају филмске класике који инспиришу и дирају генерације Кинеза. Спомен-комплекс Кадињача и Споменик Космајском партизанском одреду у Србији такође су постали „црвене дестинације” које кинески туристи радо посећују.

У последњим годинама, под стратешким руководством председника Си Ђинпинга и председника Александра Вучића, односи између Кине и Србије одржавају снажан замах развоја. Народи две земље, држећи се челичног пријатељства кованог у крви и ватри, у оквиру заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери корачају ка бољем сутра. „Политика”, као најстарији и најутицајнији ауторитативни медиј на Балкану, доследно негује професионални дух, преноси глас Кине и продубљује разумевање Кине међу српским читаоцима. Надамо се да ће се све више српских пријатеља придружити кругу оних који бацају „Поглед на Кину”. Они могу читати разноврсне и привлачне кинеске приче кроз истоимену рубрику листа „Политика” и друге медије, али и посетити кинеске културне центре и Конфучијеве институте у Београду, Новом Саду и Нишу, како би осетили отворену, инклузивну и богату кинеску културу. Такође, кроз практичне пројекте кинеско-српске сарадње широм Србије, српски пријатељи могу доживети кинеску филозофију међусобног поштовања и обостране користи, док бројни повољни услови – попут безвизног режима и директних летова – омогућавају спонтано путовање у Кину, пружајући прилику да се изблиза упозна кинеска модернизација и открије једна стварна, тродимензионална и свеобухватна Кина.