Успео је Томислав из Габровнице

Књажевац – Ових дана из Фетсунда у Норвешкој стигао је до зајечарског дописништва „Политике“ пакет од Томислава Ћирића. А у пакету новогодишњи календар са мотивима природе далеког севера Европе и – књига, написана о Томиславу и његовом животу. Од родне Габровнице, испод Старе планине, до Норвешке, где је Томислав недавно пензионисан као угледни инжењер металургије.

То је управо књига коју је он родбини и новинару „Политике“ пре три године обећао. Великог је формата са пуно сећања и истражених докумената. На насловној корици је портрет аутора усликан између две географске карте на којима се виде Габровница и околина и Фетсунд у залеђу Осла у Норвешкој.

Обећао је Томислав Ћирић да ће оставити писани траг о свом животном путу, свом завичају и својим Ћирићима. Одавно је то желео, и због себе, и због својих синова Драгана и Ненада, и кћерке Љиљане. Подједнако и због снахе Туне, Норвежанке, и њене дечице Кристине и Николаја која су рођена у њеном браку са Томислављевим сином Драганом. Туне је социјални радник, Драган машински инжењер, а млађи син Ненад информатичар.

Елем, описује Томислав Ћирић, инжењер највише специјалности, светског угледа, како је службовао у Норвешкој 31 годину, а још готово толико живео је и службовао у Војводини, школујући се за металурга у Бору и Зеници. Ипак, највише се заветовао својој животној сапутници Марији, Сарајки пореклом, која подједнако воли унучад и завичајне пределе мужа Томислава.

– С посебним емоцијама, уз присећање још понеког времешног из родбине, описујем своје детињство у Габровници – наводи у предговору књиге још витални горштак, који сада има 73 године.

Записао је Томислав Ћирић, деци и унуцима за дуго сећање, да је његова родна Габровница, код Калне, испод Старе планине – пре 60 година, када је он био дечак – имала неупоредиво више становника него сада. Школа у селу одавно не ради, а он је некада био један од 50 њених ђака. Преостало је још троје стараца. Готово да је и заборављено да се Габровница прочула у свету 1966.године, када је у њој отворен рудник уранијума. Пусто је сада и у оближњој Кални где је Томислав учио гимназију, у школи која је тада имала 500 ђака. Ту школу сада похађа нешто мање од 30 основаца. У целој области Буџака, у којој су и Габровница и Кална и укупно 14 насеља, некада је било 12.000 становника, а сада их је мање од две хиљаде.

Од сећања навиру сузе горштаку Томиславу, сада у постојбини викинга. Али, не жели да његов завичај нестане из сећања његових потомака. Већ им је прибавио књигу коју је о том крају написао његов завичајац Миодраг Велојић, зајечарски професор географије, родом из Репушнице у суседном Заглавку, у којој већ осам година нема више ниједног становника.

Посебно Томислава радује што је у Габровницу и Стару планину заљубљен његов зет Драган, Панчевац,муж његове кћерке Љиљане. Тај зет га често довози у књажевачки крај. Драган је машинац, а Љиљана медицинска сестра.

Њихови синови Небојша и Слободан су чести гости дедине Габровнице. Деда се увек радује када се они упуте тамо, а посебно се обрадовао пре пет година када је у Габровницу из Норвешке стигла његова унучица Кристина са мајком Норвежанком.

Ипак срећнији него икада био је Томислав на Петровдан прошле године. Тог дана у Габровници се окупило 64 Ћирића, који су се минулих деценија раселили на све стране. Све их је позвао Томислав. Обавестио их је да сада у Норвешкој има петоро унучади. Драган и Туне добили су још једно дете, а оженио се у Норвешкој (Српкињом) и млађи Томислављев син Ненад и добио двоје деце.

Сви Ћирићи у Норвешкој (Томислав и његова супруга и њихови синови с породицама) сада имају двојно држављанство и сви воле Стару планину.

Свима њима пензионисани металург Томислав радо прича о свом оцу Ђорђу, тежаку, који је још 1948. године кренуо у Банатски Петровац, када се тамо удала његова најстарија кћерка Слободанка. Ђорђе је имао четири кћери и два сина, а Ђорђев отац звао се Михаило, а Михаилов Ћира . . .

Сазнао је пензионер Томислав Ћирић и ко су били блиски и далеки рођаци Ћирића и направио велико породично стабло са дубоким коренима. Ове године на Петровдан опет ће се, можда и у већем броју, окупити у Габровници. Има изгледа да ће Ћирићи тамо почети и да граде.