Борба општина за инвеститоре

Дошли смо у Денвер јер је тај град понудио ниже таксе и порезе на корпоративне и зараде запослених да би привукао велике компаније и обезбедио нова радна места.

Тако су пре неколико година говорили менаџери авио-компаније „Јунајтед” и мултинационалке која производи разне врсте робе за личну хигијену „Колгејт-Палмолив” кад су, после прецизне рачунице о уштедама на трошковима пословања, одлучили да прихвате позив градских власти Денвера и корпорацијска седишта преселе у главни град Колорада.

У Србији нису још забележени случајеви да се, на пример, седиште неке компаније премести из Шапца у Крушевац, Прибоја у Ниш или из Крагујевца у Нови Сад. Али зато у две претходне године траје жестока борба двадесетак српских општина да стекну наклоност инвеститора и тако обезбеде развој локалне заједнице, нова радна места и стабилне изворе финансирања за своје буџете.

Конкуренцију међу општинама од 2005. подстиче Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) преко Програма подстицања економског развоја општина (МЕГА), тако што их учи да унапреде јавну управу, ефикасније представе своје предности и привуку инвеститоре, а сваке године организује и пробни инвестициони сајам – такмичење, чији победници добијају прилику да копирају искуства на великим европским и светским скуповима тог типа.

У такмичењу пре две године учествовало је десет општина, а три победника – Зрењанин, Лозница и Инђија – добили су као награду студијско путовање у Чикаго. Од тада те три општине имају култни статус и три су локалне самоуправе у Србији које бележе највеће стопе привлачења инвестиција и запошљавања.

Али, највећу корист из тог такмичења извукла је општина која није била међу победницима – Пећинци. Желећи да нешто научи и помогне својим мештанима, градоначелник општине Пећинци одлучио је да буде „слепи путник“ за Чикаго, односно да сам плати студијско путовање у Сједињене Америчке Државе. Боравак се вишеструко исплатио, јер је повратак у Србију значио и нови концепт развоја општине Пећинци. За две године опремљена је индустријска зона (на 1.800 хектара) у коју је за кратко време привучено око 250 милиона евра домаћег и иностраног капитала и отворено нових 1.500 радних места. Буџет општине за 2008. годину био је 21,5 милион евра и то је највећи буџет који је једна општина у Србији имала према броју становника (општина Пећинци има 21.500 становника). Пећинци су припремили још 34 радне зоне са укупном површином од 2.000 хектара, јер су људи који воде локалну управу схватили да је захваљујући таквим инвестицијама обезбеђен развој и пун буџет с којим је онда могуће градити инфраструктуру, гасификацију, путну мрежу и канализацију.

Програм УСАИД-а трајаће до 2010. године, а његов буџет, од 26,5 милиона долара, троши се на учење општина да се допадну инвеститорима. До сада је десет општина успело да привуче 400 милиона евра директних страних инвестиција и да на тај начин запосли 6.409 радника.

Овогодишње такмичење одржано је половином децембра у Београду, под називом „Инвестирајте у Србији“, а победиле су општине Зрењанин, Лозница, Крагујевац, Вршац, Параћин, Шабац и Ужице. Тимови из прве три наведене локалне самоуправе добили су путовање на инвестициони сајам у Хановеру, друге три екипе ићи ће у јулу у Обурн, САД, а тим из Ужица посетиће инвестициони сајам у Бечу.

Надметање је пружило шансу да копирају искуства других и општинама које су тек приступиле УСАИД-овом програму или још немају канцеларије за локални економски развој, попут Новог Пазара.

Жири и публика су општине и градове оцењивали по квалитету презентација израђених у пауерпоинту, понуђеног промотивног материјала и веб-сајтова, као и по изгледу штандова, на којима је посебно вреднован наступ и комуникација чланова такмичарских тимова.

Са господином Филипом Данлапом, чланом жирија и директором за економски развој града Обурна у америчкој савезној држави Алабами, разговарали смо о улози пројекта УСАИД у Србији.

– Били смо партнер УСАИД задужен за обуку, а циљ нам је био да помогнемо општинама како да направе програме локалног економског развоја. Три одабране српске општине имаће прилику да се током свог студијског боравка осим са нашим локалним програмом, детаљно упознају и са тим како се организујемо, како се хватамо у коштац са привлачењем инвеститора из Европе на инвестиционим сајмовима – објаснио је Данлап за „Политику”.

Почетком деведесетих Обурн се као универзитетски град „бацио“ на привлачење инвестиција. Године 1993. „Мерцедес-Бенц” је изградио своју прву фабрику у Сједињеним Државама, на два и по сата вожње од Обурна. У међувремену су и „Хонда” и „Хјундаи” отворили фабрике у Алабами, а и „Кија” је врло близу, на самој граници Џорџије и Алабаме. Уз то, житељи Обурна  „домамили“ су два-три европска добављача и произвођача делова за аутомобиле да започну посао у Алабами. Према Данлаповим речима, управо су то искуства која ће пренети „колегама“ из Србије.

На питање како је конципиран боравак Вршчана, Зрењанинаца и Шапчана у Обурну, господин Данлап каже:

– Прво ће бити организована нека врста семинара, где ће добити детаљне информације и упутства о томе како ми тачно привлачимо инвестиције. Посетиће и представништва европских компанија, где ће сазнати зашто су одлучиле да започну посао у Алабами, шта су тражиле и шта их је привукло. Организоваћемо им и састанке са онима из туристичке бранше, као и са локалним званичницима за економски развој и трговину. Трудићемо се и да им пружимо прилику за уговарање послова и привлачење инвеститора са југоистока Америке.

Гостима из Србије Филип Данлап саветује:

– Поручио бих им да обрате посебну пажњу на то како ми послујемо и организујемо се, као и да уче. Србија има добре локације, а предност је и то што сте ближи срцу Европе него друге земље. Војводина има велики капацитет, близу је Мађарској и Аустрији. И југ има потенцијала, „Фијат” је у Крагујевцу... Дакле, Србија има добру позицију у целом региону. Неке комшијске земље имају, додуше, предност што су у Европској унији, али ка томе стреми и Србија, ако се не варам. Србија има дугу и успешну предузетничку прошлост, али треба поново да ухвати корак са другим земљама и крене напред. Сви људи с којима сам у вашој земљи сарађивао веома су интелигентни и мотивисани, и желе да допринесу успеху својих заједница.

Градови у САД ослањају се на администрацију својих држава и на око 12.000 агенција за привлачење инвеститора, али и на комунална предузећа, као што су електране и фабрике гаса.

– У сарадњи са администрацијом државе Алабама организујемо сајмове инвестиција, али такође идемо и на европске сајмове, независно од државе. Ми имамо веома агресиван програм привлачења страних инвестиција, верујемо да сами, директно, треба да се помучимо да привучемо улагања у свој град и источну Алабаму – каже Данлап.

А на питање да ли ће лобирати међу инвеститорима у Америци да улажу у Србији, Данлап каже:

– То сам већ радио. Недељу дана пре доласка у Србију питао сам представнике неких немачких компанија да ли планирају да инвестирају у југоисточној Европи и Србији и указао сам им на то да код вас има добрих прилика за инвестирање. Волео бих да српски пројекат успе, уживао сам радећи у Србији.

Према оцени аутора Програма подстицања економског развоја, Параћин је ове године општина имао најбољу пауерпоинт презентацију, која ће бити „окачена“ на сајт Програма као пример добре праксе.

Јасмину Видовић, шефа параћинске канцеларије за локални економски развој и дијаспору, питали смо шта је за Параћин значило учествовање на пробном сајму, шта је УСАИД-ов програм донео општини и шта су адути Параћинаца.

– Тренутно, чак, разматрамо и једну понуду за целу зону, од једног међународног инвестиционог фонда, са претежно италијанским капиталом. Мислим да ћемо то врло брзо реализовати, јер нам је зона на одличном месту. Имамо 126 година дугу традицију индустријске производње, са највећим потенцијалом на Коридору 10 – објаснила је за „Политику“ Јасмина Видовић.

-----------------------------------------------------------

Предности такмичара

Чачак: заштита животне средине, природно лечилиште Горња Трепча, брзо издавање дозвола, ослобађање од такса на коришћење грађевинског земљишта у зависности од броја запослених.

Смедерево: вина, близина коридора 7 и 10, градски буџет од 25 милиона евра, висококвалитетне локације за инвестиције, туристичка и спортска понуда.

Панчево: локације, обучени радници, три кластера (алуминаши, текстил, повртари), суседски програм са Румунима и план капиталних инвестиција до 2012. године.

Краљево: природна богатства, потенцијал за сеоски туризам, брзина добијања дозвола и пореске олакшице.

Ужице: туризам.

Пећинци: близина Аеродрома „Никола Тесла“, стратегија локалног економског развоја до 2017. године, 1.800 хектара индустријских зона и Јеремијин музеј хлеба.

Вршац: индустријски парк на 27 хектара, који је подржала Европска агенција за реконструкцију са 3,3 милиона евра.

Прокупље: близина Коридора 10 и нишког универзитета, као и јефтина радна снага.

Врање: слободне, инфраструктурно опремљене индустријске зоне и Канцеларија за економски развој која је на располагању 24 сата.

Суботица: „чиста“ улагања, како се не би загађивала животна средина.

Лозница: најповољније пословно окружење према критеријумима Националне алијансе за локални економски развој, планирана изградња мотела и хотела у родном месту Вука Караџића – Тршићу.

Крагујевац: улагање у њихов град доноси сигуран профит инвеститорима. Нови Београд: инвеститора је пуно, а ресурса све мање. Ипак, за доброг инвеститора место ће се увек наћи.

Инђија: чак се и седнице општинског већа заказују онлајн, чиме се избегава непотребна папирологија.

Ариље: стимулације – ако је закупљена локација већа од 500 квадрата, плаћа се 50 евра по квадрату. За локацију од 100 квадрата – плаћа се 200 евра.

Шабац: индустријска зона од 600 хектара, а квадрат кошта 6,6 евра. Цељски сајам је недавно закупио 10 хектара како би градио халу за сајамске манифестације, што би требало да буде реализовано 2009. године.

Зрењанин: слободна индустријска зона, добре саобраћајне везе, највећи аеродром Ц-класе на Балкану и издавање дозвола за 24 сата.

Пријепоље: 200 лежајева високе категорије у сеоском туризму и 100 километара стаза за маунтин-бајк, понуде за организацију светског купа у рафтингу, али нема хотеле.

Лесковац: 50 хектара индустријских зона, где опремање квадратног метра земљишта кошта између 20 и 25 евра.       

-----------------------------------------------------------

Заинтересовани инвеститори

Такмичењу су присуствовали представници најзначајнијих иностраних и домаћих компанија у Србији, као што су ДЗВ Инвест, „Нови Сад” д.о.о, „Ледермакс”, „Филип Морис”, „Соко груп”, „Бол пекиџинг”, Тримо инжењеринг, Пиреус банка, „Спинакер”, Финдоместик, „Јат”, „Мајкрософт”, „Нис Инвест”, „Сименс”, „Ју капитал”, „Нафта де Канеко”, „Уника”, „Делта”.