То­плот­ни та­ла­си све че­шћи и же­шћи

Све кли­мат­ске про­јек­ци­је ја­сно по­ка­зу­ју да ће у бу­дућ­но­сти то­плот­ни та­ла­си би­ти че­шћи, ду­жи и ин­тен­зив­ни­ји, по­себ­но у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, ко­ја је озна­че­на као јед­на од гло­бал­них „вру­ћих та­ча­ка”. Да је та­ко, по­твр­ђу­је и при­мер Бе­о­гра­да ко­ји се из го­ди­не у го­ди­ну на­ла­зи на пу­ту све же­шћих уда­ра вре­ли­не. Струч­ња­ци се сла­жу да је та­лас то­пло­те ко­ји је за­хва­тио пре­сто­ни­цу кра­јем овог ју­ла не­за­бе­ле­жен у но­ви­јој исто­ри­ји зва­нич­ног ме­ре­ња тем­пе­ра­ту­ре.

Пр­ви пут у Ср­би­ји спро­ве­де­на је та­ко­зва­на бр­за сту­ди­ја атри­бу­ци­је кли­мат­ских про­ме­на, што је ва­жан алат у пра­ће­њу ути­ца­ја кли­мат­ских про­ме­на на на­ше окру­же­ње. О ре­зул­та­ти­ма за пор­тал „Кли­ма 101” пи­шу уче­сни­ци сту­ди­је Ми­ли­ца То­шић и Ла­зар Фи­ли­по­вић са Ин­сти­ту­та за ме­те­о­ро­ло­ги­ју у Бе­о­гра­ду, ина­че док­то­ран­ди на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту.

Они под­се­ћа­ју да је ле­то ко­је по­ла­ко про­ла­зи обе­ле­жио низ то­плот­них та­ла­са. Нај­ин­тен­зив­ни­ји од њих био је онај ко­ји је кра­јем ју­ла по­го­дио цен­трал­не, ис­точ­не и ју­жне кра­је­ве Ср­би­је, у то­ку ко­јег је у Кру­шев­цу би­ла за­бе­ле­же­на нај­ви­ша тем­пе­ра­ту­ра од 44 сте­пе­на Цел­зи­ју­са.

На­рав­но, на уда­ру овог та­ла­са вре­ли­не био је и глав­ни град, мо­жда и из­ра­же­ни­је од дру­гих ло­ка­ци­ја због сво­јих то­плот­них остр­ва, од­но­сно због огром­не ко­ли­чи­не уси­ја­ног бе­то­на, ас­фал­та и че­ли­ка ко­ји­ма су за­тр­па­не не­ка­да­шње зе­ле­не по­вр­ши­не.

Ова­кав то­плот­ни та­лас је, услед кли­мат­ских про­ме­на, да­нас мно­го ве­ро­ват­ни­ја по­ја­ва не­го што је то не­ка­да био слу­чај, за­кљу­чу­ју ис­тра­жи­ва­чи. Ње­го­ва по­ја­ва је да­нас 12 пу­та ве­ро­ват­ни­ја не­го сре­ди­ном 20. ве­ка.

Пре­ма по­да­ци­ма Ре­пу­блич­ког хи­дро­ме­те­о­ро­ло­шког за­во­да, тем­пе­ра­ту­ре су на вр­хун­цу то­плот­ног та­ла­са, 26. ју­ла, на 14 ме­те­о­ро­ло­шких ста­ни­ца ши­ром Ср­би­је пре­ла­зи­ле 40 сте­пе­ни. Али то­плот­ни та­ла­си се не ме­ре са­мо мак­си­му­ми­ма тем­пе­ра­ту­ре – ни­је реч са­мо о јед­ном изо­ло­ва­ном да­ну ка­да је би­ло ве­о­ма то­пло, већ о не­ко­ли­ко да­на за­ре­дом са екс­трем­но ви­со­ким тем­пе­ра­ту­ра­ма. Кон­крет­но, ин­тен­зи­тет овог то­плот­ног та­ла­са де­фи­ни­сан је као мак­си­мал­на вред­ност про­сеч­не мак­си­мал­не днев­не тем­пе­ра­ту­ре у тра­ја­њу од три уза­стоп­на да­на.

Ре­зул­та­ти та­ко­зва­не атри­бу­ци­је по­ка­зу­ју да је ова­кав до­га­ђај 12 пу­та ве­ро­ват­ни­ји не­го не­ка­да. То зна­чи да би у кли­ми из 1950. го­ди­не ова­ко екс­трем­не вру­ћи­не по­го­ди­ле Ср­би­ју тек јед­ном у ви­ше од по­ла ве­ка, а да­нас их мо­же­мо оче­ки­ва­ти сва­ких пет до шест го­ди­на, на­во­де ис­тра­жи­ва­чи.

Ово зна­чи да би осо­ба ро­ђе­на 1950. го­ди­не, уз про­се­чан жи­вот­ни век од 80 го­ди­на, то­ком свог жи­во­та ис­ку­си­ла мо­жда је­дан или два ово­ли­ко екс­трем­на то­плот­на та­ла­са. На­су­прот то­ме, не­ко ко је ро­ђен 2020. го­ди­не мо­гао би да их до­жи­ви и до 15, и то под усло­вом да се тренд гло­бал­ног за­гре­ва­ња не на­ста­ви.

Да­кле, све­до­ци смо све че­шћој по­ја­ви то­плот­них та­ла­са у Ср­би­ји. Пам­ти­мо прет­ход­но ле­то, 2024. го­ди­не, као нај­то­пли­је од ка­да по­сто­је зва­нич­на ме­ре­ња у Ср­би­ји, и ње­га су обе­ле­жи­ли ду­го­трај­ни то­плот­ни та­ла­си. У по­ре­ђе­њу са про­шлом го­ди­ном, то­плот­ни та­лас из 2025. био је кра­ћи, али екс­трем­ни­ји по ин­тен­зи­те­ту, по­себ­но на ју­гу и ју­го­и­сто­ку зе­мље.

Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на то да ли се по­сма­тра кра­так, али ве­о­ма ин­тен­зи­ван то­плот­ни та­лас или ду­жи пе­ри­од вру­ћи­не, ре­зул­та­ти су кон­зи­стент­ни: кли­мат­ске про­ме­не су ова­кве екс­тре­ме учи­ни­ле де­се­так пу­та ве­ро­ват­ни­јим не­го што су би­ли у про­шло­сти. Не­до­ста­ју по­у­зда­ни по­да­ци за пре­дин­ду­стриј­ски пе­ри­од, али по­ре­ђе­њем до­га­ђа­ја то­плот­них та­ла­са у кон­стру­и­са­ној кли­ми из 2024. го­ди­не са кли­мом ко­ја од­го­ва­ра усло­ви­ма из 1950. до­би­је­на је ја­сна сли­ка о то­ме ко­ли­ко су ова­кви екс­тре­ми да­нас че­шћи у од­но­су на про­шлост.

– Ме­то­до­ло­ги­ја бр­зе атри­бу­ци­је раз­ви­је­на је та­ко да се мо­же при­ме­ни­ти на раз­ли­чи­те вре­мен­ске екс­тре­ме као што су по­пла­ве, су­ше и олу­је, код ко­јих је ана­ли­за не­што сло­же­ни­ја. Не пла­ни­ра­мо да се за­у­ста­ви­мо на то­плот­ним та­ла­си­ма, већ да на­ста­ви­мо ис­тра­жи­ва­ња у прав­цу про­ши­ре­ња ме­то­до­ло­ги­је упра­во на по­пла­ве, су­ше и екс­трем­не олу­је, ка­ко би­смо до­би­ли све­о­бу­хват­ни­ју сли­ку ри­зи­ка услед кли­мат­ских про­ме­на у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну – ис­ти­чу ис­тра­жи­ва­чи.

То­плот­ни та­ла­си пред­ста­вља­ју је­дан од нај­о­па­сни­јих кли­мат­ских екс­тре­ма за јав­но здра­вље, по­љо­при­вре­ду, енер­ге­ти­ку и вод­не ре­сур­се. По­себ­но су ри­зич­ни у гра­до­ви­ма, где ефе­кат ур­ба­ног остр­ва то­пло­те по­ја­ча­ва по­сле­ди­це, а кли­мат­ске про­ме­не их чи­не че­шћим, ин­тен­зив­ни­јим и ду­жим.

Сту­ди­је атри­бу­ци­је омо­гу­ћа­ва­ју да се бр­зо и на­уч­но пот­кре­пље­но по­ка­же уло­га кли­мат­ских про­ме­на у екс­трем­ним до­га­ђа­ји­ма. Ти­ме се ја­ча јав­на свест, по­ма­же до­но­ше­ње ме­ра при­ла­го­ђа­ва­ња и да­је по­др­шка здрав­стве­ном си­сте­му, по­љо­при­вре­ди и енер­ге­ти­ци ка­ко да бо­ље пла­ни­ра­ју од­го­во­ре на ова­кве кри­зе. Та­ко­ђе нам пру­жа свест ко­ли­ко че­шћи по­ста­ју ова­кви до­га­ђа­ји услед про­ме­на у кли­ми, што не би­смо мо­гли да за­кљу­чи­мо по­сма­тра­ју­ћи са­мо­стал­не по­дат­ке, за­кљу­чу­је се на пор­та­лу „Кли­ма 101”.