Лекорну на челу владе, демонстранти на улицама
Док се нови француски премијер Себастијан Лекорну спремао да преузме дужност, демонстранти широм земље су блокирали ауто-путеве, кружне токове и мостове. Талас незадовољства због најављених буџетских резова за наредну годину и све мање популарности председника Емануела Макрона дошао је у тренутку политичке нестабилности, свега 48 сати након што је влада пала на гласању о поверењу.
Макрон је брзо реаговао и у уторак касно увече именовао Лекорнуа, бившег министра одбране, за новог председника владе. Постављањем савезника из своје странке Препород, Макрон је, чини се, поново задржао приступ који је у протеклој години у кратком року „потрошио” две владе. Критичари председника потез су протумачили као наставак исте политике, што је додатно распалило антирежимски бес многих демонстраната из покрета који себе назива „Блокирајмо све”. Широм Француске јуче је било сукоба полицајаца са групама људи који су блокирали мостове, трамвајске линије и путеве. Око поднева је већ било ухапшено око 300 демонстраната, од којих је за 34 одређен притвор, пренео је „Фигаро”. У протесте су се укључили и ученици средњих школа, па је тако био отежан приступ у око сто школа, док је 27 установа било блокирано.
Власти су распоредиле око 80.000 полицајаца широм земље како би спречили покушаје блокаде кључне инфраструктуре.
„Снаге реда имају наређење да не толеришу никакво насиље, вандализам, блокаду или окупацију виталне инфраструктуре наше земље,” изјавио је Бруно Ретајо, одлазећи министар унутрашњих послова. Он је додао да је на југозападу Француске око 50 демонстраната покушало да блокира трамвајске линије у Бордоу, док је паљење каблова пореметило железнички саобраћај између Тулуза и Оша. Такође, према писању тамошњих медија, група од око стотину, углавном младих демонстраната окупила се у Улици Алезија у Паризу, обарајући контејнере и електричне бицикле. Подигли су импровизоване барикаде, запалили смеће и заузели улицу како би блокирали саобраћај. Међутим, демонстранти су се брзо разишли након доласка полиције у опреми за разбијање демонстрација, када је испаљен сузавац. За свега неколико минута полиција је уклонила барикаде, а саобраћај се нормализовао – све док се демонстранти нису поново окупили неколико блокова даље, поновивши исти сценарио. Та игра мачке и миша наставила се потом и у другим деловима града и земље.
Покрет „Блокирајмо све” започео је своје активности на интернету у мају, када је позвао на блокаду земље 10. септембра. А након што је бивши премијер Франсоа Бајру средином јула представио буџет штедње, тај позив брзо се проширио друштвеним мрежама. Многи страхују да би протести могли да израсту у покрет налик „Жутим прслуцима”, који је започео такође онлајн 2018. и изазвао месеце хаотичних и повремено насилних протеста широм Француске, да би се на крају угасио након што је влада потрошила скоро 10 милијарди евра кроз замрзавања пореза, повећања минималне зараде и других олакшица, према наводима „ГИС рипортса”. Истраживање Фондације „Жан Жорес” показало је да већину учесника покрета „Блокирајмо све” чине образовани и гневни симпатизери крајње левице. Захтеви наведени у једном онлајн памфлету одражавају левичарске приоритете: јачање јавних служби, борбу против медијске концентрације и опорезивање богатих. Жан-Лик Меланшон, лидер крајње левичарске странке Непокорена Француска, подржао је покрет, а следиле су га и друге левичарске партије. Ипак, као и „Жути прслуци”, покрет „Блокирајмо све” нема званичне лидере, њихова подршка је разнолика.
Иако је један од повода за демонстрације био противљење Бајроувом предлогу буџета, пад његове владе није угасио ватру. Напротив, Макронови политички противници сматрају да ће избор још једног премијера из његовог блиског круга људи само додатно подгрејати тензије. Марин Тонделије, лидерка француске Зелене партије, рекла је у уторак увече за телевизију БФМТВ да је именовање Лекорнуа „провокација” која показује „потпуно непоштовање” француског народа, који ће се питати чему уопште служи гласање.
Левичари и даље замерају Макрону што није изабрао неког из њихових редова за премијера, иако су на прошлогодишњим изборима, у широкој коалицији, освојили највише посланичких места. Жан-Лик Меланшон написао је на друштвеним мрежама да „само одлазак самог Макрона може окончати ову тужну комедију презира према парламенту, бирачима и политичкој пристојности”.
Са друге стране, Жордан Бардела, председник Националног окупљања, рекао је да неће одмах покушати да обори Лекорнуа и да ће га процењивати на основу његових поступака. То даје новом премијеру мали предах, будући да би само здружени гласови левице и крајње деснице били довољни да га сруше. Али Бардела је ипак исмејао председников избор.
„Мото Емануела Макрона гласи: ’Не мењаш тим који губи’”, написао је он на „Иксу”.
Лакорни: Нова влада ће морати да разговара са опозицијом
Себастијан Лекорну изјавио је да ће његова нова влада морати да буде креативна и да разговара са опозиционим странкама. „Морају да се догоде промене, не само када је реч о форми или методу већ и у суштини”, рекао је он на церемонији примопредаје дужности, пренео је БФМТВ. Он је истакао да је већ за јуче заказао састанак са представницима највећих политичких партија, а да ће у наредним данима разговарати и са другим партијама, синдикатима, те да ће се након тога обратити грађанима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


