Колапс Општег колективног уговора

Држава и послодавци нашли су се насупрот незадовољним синдикатима након што је наговештено да договор о проширеном дејству Општег колективног уговора (ОКУ), који су 7. новембра потписали влада, синдикати и Унија послодаваца, неће бити поштован. Држава и послодавци сматрају да је договор неспроводив јер је у међувремену наступила економска криза, а синдикати прете штрајковима тражећи поштовање договореног. Бранислав Чанак, председник Синдиката „Независност”, и Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, имају опречне ставове о зарадама, али им је заједничко незадовољство потезима које вуче држава.

Бранислав Чанак: Влада Србије је потпуно неодговорно потписала проширено дејство. Ми смо их упозоравали да они у буџету немају пара. Питали смо, чак и да нам дају то, да ли то значи да је могућ одрживи развој Србије. Немојте преко нас потрошњу да повећавате. Међутим, влада је рекла да је све у реду. Сада се ми понашамо као свако у свету према потписаном уговору. При том, имамо морално право јер смо рекли да није добро да се то потпише. Питају нас зашто сада штрајкујемо. Па нећемо, ваљда, кад плата буде 5.000 евра или долара? Социјална правда се тражи када нема пара и то подразумева прерасподелу од оних који имају ка оним који немају.

Политика: Зашто је Унија послодаваца потписала проширено дејство?

Небојша Атанацковић: Општи колективни уговор је потписан још у априлу. Било је пролеће, сви су били пуни оптимизма, ближили су се избори, обећања свих странака да ће да буде добро. Сада смо у доба зиме, мрак, појачано све страхом од финансијске кризе. Неки синдикати држе оштар курс и инсистирају на ОКУ не постављајући ни основна питања, а то је како ћемо имати исти ниво давања уколико не будемо наредне године имали исти ниво економије као 2008. Док нисмо имали проширено дејство ми смо губили чланство у Унији послодаваца. Јер, чланице Уније су имале обавезу давања већа за 30 одсто, а други послодавци, укључујући и државу, нису. Одкад је влада прихватила проширено дејство, обавезе су изједначене. Сада кажу да немају пара у буџету да повећају плате за 430.000 запослених којима је влада послодавац.

Бранислав Чанак: Ми смо им (влади) предлагали да сачекају, а они су се понашали као да часте. Већина чланства синдиката не може да схвати да бисмо ми могли да одустанемо од већ потписаног уговора. То да нема пара нека објасни Цветковић који је то потписао. У Радној групи владе, на чијем челу је Јуриј Бајец, има више њихових него наших представника. Прво су регрес рачунали на 100 одсто просечне плате у Србији, а топли оброк на 20 одсто. Онда су смањили на 75 одсто за регрес и 15 за топли оброк. То је њихова рачуница. Они су могли 7. новембра да дођу и да кажу: „Нема ништа”.

Политика: Каква је разлика између приватних послодаваца и државе?

Бранислав Чанак: Политички фактори се стално убацују и не дозвољавају да ми постанемо друштво с тржишном економијом. Највећи послодавац у Србији је и даље држава и то максимално утиче на климу на тржишту. Ако неко запошљава 430.000 људи то утиче на све. Он је први „рачунџија” и треба да каже да ли може или не може. А он први каже да може да плати. У тој ситуацији свим другим послодавцима су адути избијени. Сем тога, они су приступили већ постојећем уговору и могли су једноставно да кажу да иступају, без овог циркуса.

Политика: Па зар нису то претходних дана урадили?

Бранислав Чанак: Јесте, али њихова следећа реченица гласи да је притисак такав да би требало све да се поништи. Шта се њих тичу односи између синдиката и Уније послодаваца. Шта им смета ако се ми и послодавци свађамо. Нека влада изађе из преговора.

Политика: Да ли бисте Ви то прихватили?

Небојша Атанацковић: Послодавци то неће прихватити. Према оптимистичким прогнозама БДП ће бити већи за 3,5 одсто, а вероватно ће бити и мањи. Зато нема логике да се оптерећење на плате повећа. Рачунице показују да би на два милиона радника, значи и с државним, та оптерећења била већа за три милијарде евра. То је апсурдно.

Политика: Имате ли Ви тих пара?

Небојша Атанацковић: Не. Ако ми неко повећа трошак плата за 20 одсто при истом нивоу привредне активности ја ћу гледати да за 20 одсто смањим број запослених да бих био на одрживом нивоу. То значи да би 80 одсто оних који остају да раде могли да имају веће плате. Да ли је то друштвени интерес?

Политика: Да ли се синдикатима чини да секу грану на којој седе?

Бранислав Чанак: До овога не би дошло да се држава није брзоплето упетљала својим „уласком” у проширено дејство. Тешко је то сад склонити са стола. Сви полазе од тога да је то на столу, а да ја то нећу да узмем. То је скоро потписано, свеже је и како сад чланство да убедимо да се за тако кратко време толико тога „сломило”. Да су бар глумили преговоре и током њих рекли да излазе, а не овако потписали и кажу ми излазимо. Како су потписали тако и излазе. Олако.

Политика: Да ли сте свесни да ће послодавци отпуштати раднике да би испунили обавезе…

Небојша Атанацковић: Већ смо послали допис синдикатима да се наставе преговори о новом ОКУ.

Бранислав Чанак: Одмах да кажемо да то не можемо да прихватимо. Не може баш све да не ваља у ОКУ.

Небојша Атанацковић: Закон о раду предвиђа да се, уколико ОКУ из неког разлога престане да важи, у року од 15 дана морају наставити преговори о новом. Примедба која долази из привреде је да се не може форсирати исти ОКУ за све гране привреде. Не може да буде исти ОКУ за банке у којима су плате ненормалне за наше прилике и за, рецимо, индустрију текстила и коже и обуће. Оптерећење од петнаестак хиљада за банкаре није ништа а за некога је цела плата. Послодавци из те гране са синдикатима треба да се договоре шта је реално за ту грану.

Политика: Рекли сте да је ОКУ анахрон, да ли сада, због кризе, може да се направи модернија варијанта какве постоје у Европи?

Бранислав Чанак: Морамо ми прво да личимо на Западну Европу да бисмо направили производ из Западне Европе.

Небојша Атанацковић: Тачно је.

Бранислав Чанак: Да ли ми имамо снаге да се вратимо на почетак и да кажемо да овај уговор није добар а у међувремену да сачекамо са ОКУ?

Небојша Атанацковић: То би могло с тобом да се заврши, али не и са Орбовићем (Савез самосталних синдиката Србије). Они имају још један став који није примерен тржишном привређивању. Грешка је у преговоре о новом ОКУ не укључити државу као послодавца. Ми се нешто договоримо, а они кажу да то њима не одговара и сруше целу ствар. Врло је важно да ОКУ има проширено дејство и на државу као послодавца. Сада је од њих кренуло. Ми смо прихватили, а они потписали и рекли да неће да примене.

Политика: Да ли је могуће решење као у Хрватској где је прво постигнут споразум о једногодишњем замрзавању примене ОКУ, а после је влада попустила јер има назнака раста зарада?

Бранислав Чанак: Тамо је била трговина. Санадер је то прихватио да не би мењао Закон о раду. Код њих су били у току преговори о Закону и синдикати су рекли да је за њих боље да прихвате замрзавање да послодавци не би били много агресивни у законским решењима. Ми немамо чиме да тргујемо.

Политика: Да ли је уопште могуће спровести ОКУ у овој години?

Небојша Атанацковић: По мени није могуће спровести јер буџет, што се тиче јавних предузећа, није предвидео тај трошак.

Бранислав Чанак: Четири дана пре потписивања проширеног дејства речено нам је да је нацрт буџета скоро готов. То је Цветковић рекао. Значи направио си буџет, у њему нема места за веће плате, и онда после четири дана тако нешто потпишеш. Они су створили климу да уколико је „велики” послодавац пристао, ваљда ће бити места и за остале.

Политика: Да ли то значи да ће „Независност” да каже чланству које ради у јавним предузећима да крену у штрајк?

Бранислав Чанак: Наравно, то смо рекли и пре 7. новембра. Принцип је да не оптерећујемо све. Уколико здравство може да се договори, нека се договоре. Они који раде код државе нека с њом то расправе.

Политика: А с другим послодавцима?

Бранислав Чанак: Сачекаћемо овај њихов нови предлог. Не можемо да не разговарамо.

Политика: Да ли су послодавци предлагали да се одложи примена ОКУ?

Небојша Атанацковић: Предлагали смо одлагање на шест месеци до годину дана. При том мислимо да је тих шест месеци кратак рок, али синдикати нису прихватили одлагање примене.

Политика: Да ли синдикати могу да размотре одлагање примене ОКУ?

Бранислав Чанак: Ако изнесу уверљиве аргументе. Друга је ствар ако ја чланству кажем – рекли су да ће од јула или од септембра да буде неког раста од 2,5 одсто који ће гарантовати да регрес може да износи не 75 одсто, већ 32 одсто. Не можеш да кажеш не дам ти ништа.

Политика: Најавили сте једну врелу радничку годину …

Бранислав Чанак: Само преносим оно што чујем.

Политика: Да ли очекујетеуспех радничког бунта када сви знају да нема пара…

Бранислав Чанак: Људи су огорчени због многих ствари. Више се бојим тога што ће кроз ово да се рефлектују и друга незадовољства.

Небојша Атанацковић: Политичка.

Бранислав Чанак: То може данас да почне због ОКУ, а да се придруже неки други разлози и да ситуација више не може да се контролише.

Небојша Атанацковић: Синдикати су у тешком положају јер не могу да се испуне три основне ствари за које се залажу: да се повећају плате, да се не отпуштају радници и да се запошљавају нови, а све је то потпуно противречно.

Бранислав Чанак: Не треба убијати ОКУ као саму идеју зато што овај који имамо није добар. Али, направљен је и треба га чувати. У Данској је идуће године 112 година колективног уговора. И код њих је криза, а нико није рекао доле уговор, него да видимо шта ваља, а шта не ваља.

Политика: Да ли је закључак да треба поново преговарати…

Бранислав Чанак: Наравно. Али, ово до сада нису били преговори. Ово је било хушкање нас на њих, њих на нас, а држава се понашала као да ће да збрзи док се они потуку. Очекивало се да се потучемо ми и „самосталци”, а када то није успело онда да се потуку ови и они.

Небојша Атанацковић: У неким саопштењима владе било је: „Ми бисмо, али, ето, они се не слажу”.

Бранислав Чанак: Да је изграђена институција социјално-економског савета ово се никад не би десило, јер „туча” никада не би изашла напоље. Изашао би резултат који задовољава обе или једну страну. Синдикати и послодавци подједнако нису дозрели тржишној економији да их она пропита на начин како то тржишна економија пропитује. Послодавци се нису развили као економски фактори и када уједините двоје слабих онда је слаб и резултат. Главни кривац је влада и она пре ње које су занемаривале значај синдиката у утемељењу тржишне економије. С нама је прављен дилетантски пакт да смо ми нешто важни, а када дођемо до нечег важног нико нас ништа не пита.

Политика: Какав је одговор синдиката и послодаваца на кризу?

Бранислав Чанак: Ми морамо да се прилагођавамо јер држава не ради свој посао. Није предузела ништа, чак вуче и обрнуте потезе. Већ има најава да ће у наредној години бити много отпуштања, а држава у таквој ситуацији још смањује буџет Националне службе за запошљавање. Све државе повећавају тај буџет. Држава сече овде, тамо, а не јури црно тржиште где губи паре.

Небојша Атанацковић: У овом тренутку чак 30 одсто фирми не плаћа доприносе. Члан сам УО Пензионог фонда и стално имамо захтеве да се фирмама које радницима нису уплаћивале доприносе па ови имају „рупу” у стажу, а сада иду у пензију, да им то опрости. И ја који редовно то плаћам треба да прихватим да неко други то не плати.

Бранислав Чанак: Послодавци у Србији би мању штету имали од примене ОКУ него од нелојалне конкуренције својих колега. Имали смо пре месец дана случај у Лесковцу да је инспектор нашао десет непријављених радника. Законска казна је 800.000 динара, а судија је изрекао 10.000 динара. Нишки суд је потврдио то са образложењем да неће да упропасте послодавца. Сви његови радници су непријављени. То за мене није послодавац.