Рак дојке може да се открије и из суза
Методе за откривање рака дојке нису много напредовале током последњег века. Мамографија је још увек најчешћи начин скрининга за рак дојке, а први пут је изведена још 1913. године од стране немачког хирурга Алберта Соломона.
Упркос дугој историји мамографије, међутим, у свету се и даље највише користи палпацијски преглед дојки (додиром) као примарно средство за скрининг, са ризиком откривања канцера у каснијој фази.
Уколико се рано открије, стопа преживљавања код рака дојке је готово 100 одсто. За неке врсте канцера треће фазе, међутим, преживљавање може пасти на испод 70 процената, пише Форбс.
Средином 2000-их, др Сузан Климберг, директорка Хируршке онкологије на Медицинском факултету Универзитета у Тексасу, приметила је да многе њене пацијенткиње из руралних подручја долазе са канцером дојке у касној фази, јер нису имале приступ скринингу дојки тамо где су живеле. То је мотивисало др Климберг да развије једноставану методу откривања рака, која би могла да се користи на примарном нивоу здравствене заштите, како би се болест открила у раној фази.
Тако је рођена идеја о једноставно лабораторијском тесту за скрининг рака дојке. Др Ана Дејли је у лабораторији „Намида” из Арканзаса, развила методу која открива биомаркере специфичне за рак дојке - у сузама.
Биомаркери у сузама
Омид Могадам, оснивач и извршни директор „Намиде”, каже да су сузе идеалан медијум за лабораторијска испитивања. Сузе су високо концентровани биолошки флуид, а можете их добити неинвазивно. Садрже већину биомаркера који се могу наћи у крви.
Примери таквих биомаркера су протеини, ДНК, ћелијска плазма, хормони и глукоза. Штавише, сузе су веома чист флуид, што олакшава детекцију сигнала биомаркера.
Биомаркери који се користе за откривање рака дојке су протеини који се, такође, могу наћи у крви, али пошто је сигнал у крви мање чист, потребно је више припремног рада да би се издвојио, што крвне тестове чини скупљим.
За прикупљање суза користи се посебна трака филтер-папира, која се поставља у доњи капак да упије течност. Уобичајено се користи за мерење количине излучивања суза током Ширмеровог теста детекције влажности очију.
Процедура прикупљања суза за испитивање на маркере рака траје само 3-5 минута, а тест трака се затим шаље у лабораторију на анализу.
Тек у лабораторији се проверава присуство специфичних протеина који су значајни за рак дојке.
Иако сузни тест за рак дојке има специфичност од 58,4 одсто – што значи да постоји могућност лажно позитивних резултата – његова осетљивост од 92 одсто чини га корисним алатом за рани скрининг, јер одабира које пацијенткиње треба детаљније прегледати. Пацијенткиња добија оцену високог, средњег или ниског ризика од развоја рака дојке и препоруку за следеће кораке.
Осим за рак дојке, бројне студије су показале да сузе носе биомаркере и за друге болести: неуродегенеративна обољења попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести, дијабетес, синдром сувог ока, одређене вирусне инфекције (ковид-19), па чак и одређене кардиоваскуларне поремећаје. Управо зато све више истраживачких тимова широм света истражује сузе као потенцијал за рану дијагностику разних стања – од хроничних метаболичких болести до аутоимуних поремећаја.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
