Rak dojke može da se otkrije i iz suza
Metode za otkrivanje raka dojke nisu mnogo napredovale tokom poslednjeg veka. Mamografija je još uvek najčešći način skrininga za rak dojke, a prvi put je izvedena još 1913. godine od strane nemačkog hirurga Alberta Solomona.
Uprkos dugoj istoriji mamografije, međutim, u svetu se i dalje najviše koristi palpacijski pregled dojki (dodirom) kao primarno sredstvo za skrining, sa rizikom otkrivanja kancera u kasnijoj fazi.
Ukoliko se rano otkrije, stopa preživljavanja kod raka dojke je gotovo 100 odsto. Za neke vrste kancera treće faze, međutim, preživljavanje može pasti na ispod 70 procenata, piše Forbs.
Sredinom 2000-ih, dr Suzan Klimberg, direktorka Hirurške onkologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Teksasu, primetila je da mnoge njene pacijentkinje iz ruralnih područja dolaze sa kancerom dojke u kasnoj fazi, jer nisu imale pristup skriningu dojki tamo gde su živele. To je motivisalo dr Klimberg da razvije jednostavanu metodu otkrivanja raka, koja bi mogla da se koristi na primarnom nivou zdravstvene zaštite, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi.
Tako je rođena ideja o jednostavno laboratorijskom testu za skrining raka dojke. Dr Ana Dejli je u laboratoriji „Namida” iz Arkanzasa, razvila metodu koja otkriva biomarkere specifične za rak dojke - u suzama.
Biomarkeri u suzama
Omid Mogadam, osnivač i izvršni direktor „Namide”, kaže da su suze idealan medijum za laboratorijska ispitivanja. Suze su visoko koncentrovani biološki fluid, a možete ih dobiti neinvazivno. Sadrže većinu biomarkera koji se mogu naći u krvi.
Primeri takvih biomarkera su proteini, DNK, ćelijska plazma, hormoni i glukoza. Štaviše, suze su veoma čist fluid, što olakšava detekciju signala biomarkera.
Biomarkeri koji se koriste za otkrivanje raka dojke su proteini koji se, takođe, mogu naći u krvi, ali pošto je signal u krvi manje čist, potrebno je više pripremnog rada da bi se izdvojio, što krvne testove čini skupljim.
Za prikupljanje suza koristi se posebna traka filter-papira, koja se postavlja u donji kapak da upije tečnost. Uobičajeno se koristi za merenje količine izlučivanja suza tokom Širmerovog testa detekcije vlažnosti očiju.
Procedura prikupljanja suza za ispitivanje na markere raka traje samo 3-5 minuta, a test traka se zatim šalje u laboratoriju na analizu.
Tek u laboratoriji se proverava prisustvo specifičnih proteina koji su značajni za rak dojke.
Iako suzni test za rak dojke ima specifičnost od 58,4 odsto – što znači da postoji mogućnost lažno pozitivnih rezultata – njegova osetljivost od 92 odsto čini ga korisnim alatom za rani skrining, jer odabira koje pacijentkinje treba detaljnije pregledati. Pacijentkinja dobija ocenu visokog, srednjeg ili niskog rizika od razvoja raka dojke i preporuku za sledeće korake.
Osim za rak dojke, brojne studije su pokazale da suze nose biomarkere i za druge bolesti: neurodegenerativna oboljenja poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetes, sindrom suvog oka, određene virusne infekcije (kovid-19), pa čak i određene kardiovaskularne poremećaje. Upravo zato sve više istraživačkih timova širom sveta istražuje suze kao potencijal za ranu dijagnostiku raznih stanja – od hroničnih metaboličkih bolesti do autoimunih poremećaja.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
