Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Умро Иван Губијан

Јуче је у Београду, у 86. години, преминуо је Иван Губијан, први атлетичар који је освојио олимпијску медаљу за Југославију и уједно први наш спортиста који је се попео на олимпијско победничко постоље, а да није био гимнастичар.

Било је то пре нешто више од 60 година на 14. летњим олимпијским играма у Лондону, када је Иван Губијан, освојио сребрну медаљу у бацању кладива. У финалу бацио је кладиво 54,27 м и изборио друго место, а бољи од њега био је само светски рекордер Мађар Имре Немет (56,07), који је уочи Игара у Лондону постигао фантастичан светски рекорд од 59,02 м.

Није на одмет подсетити ни да је наш атлетичар у финале ушао тек захваљујући интервенцији Артура Такача и Милана Ковачевића, руководилаца наше екипе, пошто су судије заборавиле да му укњиже хитац којим је изборио пласман у финале.

Олимпијско сребро није једини допринос Ивана Губијана нашој и светској атлетици, јер је он био први бацач кладива, који је баш на Играма у Лондиону, ову справу бацао после четири окрета. Остали такмичари, сви знатно виши и снажнији од нашег репрезентативца, бацали су кладиво после два, или три окрета, а техника коју је он лансирао брзо је постала општеприхваћена и користи се и данас.

Иван Губијан је рођен 14. јуна 1923. године у Бјеловару, а први спортови којима се бавио били су фудбал и гимнастика. Тек по доласку у Загреб под утицајем тренера Педра Гоића, бившег атлетског рекордера,постао је атлетичар – и прву победу остварио је Првенству Хрватске уочи Другог светског рата, а по његовом окончању доселио се у Београд у којем је остао до свог последњег дана. У Атлетском клубу Партизан провео је целу такмичарску каријеру.
Пет пута био је државни првак у бацању кладива (1948, 1949, 1950, 1952. и 1953), пет пута поправљао је државни рекорд довевши га од 56,24 м (Београд 13. октобра 1947) до 59,69 м (Истанбул, 14. августа 1955). Два пута је био првак Балкана (1953. и 1955), три пута је учествовао на Европским првенствима, а на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. био је девети (54,54 м).
И по завршетку такмичарске каријере Иван Губијан је остао веран атлетици. Као професор физичке културе откривао је талентоване такмичаре, пре свега бацаче, које је најдуже као тренер у Партизану, а затим и Чукаричком и Милиционару, доводио до врхунских резултата, државних рекорда и репрезентативног дреса.

Ж. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.