Одлазак музичког аристократе

Кристоф фон Донањи (1929–2025), угледни немачки диригент, познат као „аристократа за диригентским пултом”, преминуо је само два дана пре свог 96. рођендана, 6. септембра 2025. у Минхену. Ову информацију у саопштењу за јавност наводи Кливлендски оркестар, са којим је маестро као музички директор провео много сезона, од 1984. до 2002. године. Са њима је направио бројне снимке широког спектра музике, који се кретао од дела Баха до савремених композитора, али је остао утемељен и у аустро-германском репертоару. У том периоду је снимио око сто дела са Кливлендским оркестром и често гостовао на турнејама по Европи и посебно на Салцбуршком фестивалу. Амерички, енглески, француски, немачки медији наводе у овом моменту сећања музичара и критичара који говоре о јединственом приступу музици Донањија и подсећају на његову несвакидашњу биографију.

Кристоф фон Донањи је рођен у Берлину 8. септембра 1929. године у угледној музичкој породици. Његов деда је био познати мађарски композитор и диригент Ерне Донањи, док је његов старији брат Клаус фон Донањи постао истакнути немачки политичар и бивши градоначелник Хамбурга. Његов отац, ујак и други чланови породице ухапшени су током рата и погубљени 1945. године, када је Кристоф имао 15 година. Донањи је у почетку студирао право, желећи да допринесе правди у Немачкој, али се 1948. године определио за Вишу школу за музику и позориште у Минхену да би студирао композицију, клавир и дириговање. Његово прво постављење било је асистентско у Франкфуртској опери, потом у Опери у Либеку, Државној опери Хамбурга и Симфонијском оркестру НДР у Хамбургу, а био је заговорник и савременог музичког позоришта. Његов мандат као музичког директора Кливлендског оркестра који је трајао 18 година, остао је као један од најславнијих у историји ансамбла, обележен уметничком изврсношћу, међународним признањем и великим турнејама, укључујући прве концерте оркестра у Кини и редовне наступе на водећим фестивалима у Европи. Такође је председавао реновирањем Северанс хола у Кливленду. Обављао је улоге главног гостујућег диригента и уметничког саветника у Париском оркестру. Маестро је редовно сарађивао са Бечком филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром и многим другим. Уз рад у оперским кућама као што су лондонска Краљевска опера и њујоршки Метрополитен, Донањи је обављао функције у симфонијским оркестрима и у Келну и Лондону. Направио је многе важне снимке, углавном за „Деку”, потом „Дојче грамофон”, како оперског, тако и симфонијског репертоара. 

– Мислим да добри оркестри имају снажну жељу за јаком личношћу. То се види у Кливлендском оркестру. Они желе јаку особу, али та особа мора да посвети свој живот њима и музици, и тек тада је следе ‒ говорио је. Његови сарадници наводе да је „користио веома аналитички приступ, што је ипак довело до извођења која су била не само веома јасна већ и веома живописна”.

Иако је на подијуму био уздржан, Донањи је био познат по томе што је слободно износио своје мишљење. Чланак у лондонском „Тајмсу” из 1994. године открива да је маестро отворено критиковао друге диригенте, називајући извођење Моцартове „Фигарове женидбе” диригента Сајмона Ретла „потпуним неспоразумом”, а Малерове симфоније под Бернштајновом управом је сматрао „потпуно погрешним”.