Нова нормалност и лустрација

Владимир Ђукановић*

Сетите се, пре само неколико месеци баш на страницама „Политике” писао сам о стварању нове нормалности у политичком дискурсу, односно да тзв. политичка коректност постаје јерес, а да је неутралисање неистомишљеника и то до границе физичке ликвидације, нешто што се уводи као пракса. Нажалост, по читаво човечанство кадрови из Непала, а потом и мучко убиство Чарлија Кирка и то само због његове жеље да води полемику и да сучељава идеје јасно нам показује да смо ушли у ту фазу. Доналд Трамп је заговорнике оваквог вида политичког опхођења назвао још поодавно радикални левичарским лудацима.

Сећам се тог термина још из предизборне кампање 2020. године када му је сасвим јасно било колика опасност прети од радикално левичарског покрета АНТИФА, којег је баш он уврстио у терористичке и у којег је и сада уперио прст окрививши их за Кирково убиство. Моја маленкост о тим поремећеним личностима пише дуже од деценије, но са жаљењем прихватам чињеницу да никако нисам био схваћен, односно да у Србији није било слуха да се поверује у постојање таквих појава, које истини за вољу и јесу нешто тотално ново за наше традиционално друштво. Без обзира на чињеницу да у српском друштву кроз историју јесу постојали насилни преврати и политичка убиства, ипак никада нико није желео да се она уведу као нормалност. Чак су и сами завереници увек тежили да одмах по завршетку акције и уклањању властодавца успоставе ред и да се у што краћем року прекине са прогањањем, бар оним јавним, некадашњих следбеника уклоњене власти.

Код ових што их данас зовемо радикалним левичарима то није случај. Они иду до краја на тоталну елиминацију неистомишљеника, па чак и њихових потомака и породица. Уосталом, видели сте у Непалу како руже децу министара и владајућих политичара, називајући их погрдно „непобебе”. Суштина је до краја наружити и заувек осрамотити читаву лозу политичког неистомишљеника, а његовим сродницима ставити до знања да ако су већ преживели заправо немају никаква права осим да дишу ваздух, да једу и да плаћају порез. Ту долазимо до оног што су баш током протекле недеље објавили ови што пледирају да овде спроведу револуцију. Некакви зборови изгласали су списак ко је све на листи за лустрацију по паду Александра Вучића. Врло бих био поносан да се на истом нађем, јер искрен да будем, био би ме стид да ме такви тоталитаристи не прогоне. Част је од њих бити прогоњен и борити се, па макар то и по живот било опасно, против њиховог система вредности који нам буду успоставили. Но, враћајући се на почетак текста, грађани морају свесни да буду да је заиста наступила тзв. нова нормалност у политици, а то јесте убијање политичког противника и да атентат подразумева код тих људи као легитимно средство политичке борбе. Знам да ће се поново јавити разноразни који ће ми приговорити да претерујем, но за њих сам претеривао и када су доношене уставне промене, за њих сам претеривао и када сам говорио колика је опасност од појаве анархиста и радикалних левичара, за њих сам претеривао и када сам говорио да ти људи не желе изборе, већ им је револуција смисао постојања… За многе појаве сам „претеривао”, па се испоставише као тачне, а данас о њима отворено говори и председник републике.

Уосталом, па баш је он приликом гостовања на једној телевизији напоменуо да је циљ појединих револуционара да му побију децу. Додао бих на то да нису само његова деца мета, већ деца сваког истакнутог политичара или личности која се дрзнула да подржи ову власт. Да господо, ови ако се домогну власти, све ће вас стрељати и позатварати, а немам дилему да ће то исто учинити и са вашим најближима, конкретно са децом. Милости неће имати, јер то је њихов вид политичке борбе за коју они сматрају да је једина исправна и то уводе као нормалност. Уосталом, лешеви по Непалу, као и тело Чарли Кирка, ваљда су вам јасан показатељ да је то тако. Отуда, борба против ове пошасти, пре свега политичка борба, не сме никако да стане. Та борба је суштински борба за нормалност и традиционалне вредности једног друштва.

*Народни посланик