Два кандидата слободна

Селектору Србије у кошарци Светиславу Пешићу истиче уговор 30. септембра, а пошто је најавио да одлази са тог места, јасно је да је његов наследник тренутно главна брига Кошаркашког савеза Србије (КСС). Времена за то нема превише, јер већ крајем новембра крећу врло захтевне квалификације за Светско првенство у Катару 2027.

Тај шампионат је од огромног значаја за нашу кошарку, имајући у види то да се преко њега одлази на Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028, што ће бити и главни циљ новог селектора. Да би се стигло до калифорнијског сунца, треба прво проћи никад теже препреке, а затим у Дохи бити једна од две најбоље европске селекције (до „Париза 2024” дошли смо као други на СП у Манили 2023).

У првом кругу квалификација за Катар, српски кошаркаши играће у Ц групи против Турске, Босне и Херцеговине и Швајцарске. Три најбоље селекције настављају у други круг, у којем ће се, у новој групи, наћи с најбоље три из Д групе (Литванија, Италија, Велика Британија, Исланд). Пошто од шест екипа из друге рунде три одлазе на „Мундобаскет 2027”, очекивања су да ће се ту највећа борба водити између новог европског вицешампиона Турске, светског вицепрвака Србије, традиционално јаке Литваније и увек неугодне Италије.

Нови селектор суочиће се са старим, непремостивим изазовом: у квалификацијама неће моћи да рачуна барем на десетак најбољих српских кошаркаша (оних у НБА и Евролиги). Али то је усуд репрезентација који имају играче у најквалитетнијим лигама, чији се распоред коси са терминима квалификација. Да је ситуација као у фудбалу, све би било неупоредиво лакше.

Поједини медији већ неколико дана праве своје рачунице кад набрајају могуће Пешићеве наследнике, водећи се неретко више личним симпатијама, а мање реалношћу. Треба знати и то да ће о новом селектору одлучивати и низ околности које нису тесно везане за његову стручност. Једно од кључних питања је да ли ће савез ићи на то да има селектора искључиво посвећеног националном тиму (као што је био Пешић), или ће прихватити могућност да га дели с неким клубом. Пешић, до чијег мишљења је стало председнику КСС Небојши Човићу, сматра да и његов наследник треба да буде „професионалац” (да није везан за клуб).

То, опет, није само питање за КСС, већ и за клуб који би евентуално пристао да свог тренера „у слободно време” препусти било којој репрезентацији. Србија има неколико врхунских стручњака који раде у великим клубовима или у другим репрезентацијама. Свакако, и њих би требало узети у обзир, јер увек постоји могућност или договора или одштете (ако се раскида уговор са другом федерацијом), уколико се процени да би то било најбоље решење.

Од осморице српских стручњака који тренутно имају највећи углед у европској (светској кошарци), не би требало узети у обзир само оног најбољег – Жељка Обрадовића (Партизан), јер је одавно нагласио да се до краја своје каријере неће враћати у репрезентацију.

Тренутно су само двојица без клуба, а то су Александар Ђорђевић, кога италијански медији помињу као могућег селектора њихове репрезентације, и његов некадашњи саиграч из државног тима Саша Обрадовић. Ђорђевић је шест година успешно водио Србију, са којом на највећим такмичењима никада није био испод петог места: СП 2014. – сребро, ЕП 2015. – четврти, ОИ 2016. – сребро, ЕП 2017. – сребро; СП 2019. – пети. Обрадовић се последњих година често помињао као кандидат, али до сада није добио прилику.

Двојица тренера раде у јаким репрезентацијама. Један је Зоран Лукић (Русија), кога је још пролетос Пешић јавно хвалио као некога ко има калибар за национални тим; а други његов вршњак Александар Џикић, који је протеклих дана у Риги донео историјски успех Грузији (четвртфинале). Обојица су водила млађе националне селекције Србије.

Дарко Рајаковић, тренер Торонто Репторса (НБА), не само да је већ био у репрезентацији (помоћник Александра Ђорђевића) већ је стручњак кога би сваки тим на свету пожелео. Међутим, тешко је поверовати да би КСС ишао на варијанту да неко други води квалификације, а да се Рајаковић укључује само преко лета (селекција САД је тако радила).

Игор Кокошков, нови шеф стручног штаба Ефеса, већ је био селектор Србије (2019–21), али је отишао после неуспеха у квалификацијама за Олимпијске игре у Токију 2021. Тај неуспех свакако не може да окрњи чињеницу да је у питању врхунски стручњак који је своју класу доказао и у НБА и у Европи (првак са Словенијом 2017). Питање је само како би могао да усклади евролигашки распоред Ефеса са обавезама репрезентације.

И на крају, онај кога већина српских медија види као главног кандидата јесте најмлађи у овој групи, Душан Алимпијевић из Бешикташа. Реч је о стручњаку који се доказао у јакој турској лиги и Еврокупу, скидајући скалпове клубовима са знатно већим буџетом. И он је, као и већина кандидата, везан уговором за клуб.

Ко год да преузме кормило репрезентације, мораће брзо да састави свој тим сарадника и засуче рукаве. Први меч у квалификацијама играмо са Швајцарском код куће (27. новембар), а затим следе остали мечеви првог круга: БиХ–Србија (30. новембар), Србија–Турска (27. фебруар), Турска–Србија (2. март), Швајцарска–Србија (2. јул), Србија–БиХ (5. јул).

Српски тренери с највећим рејтингом у Европи

Тренер (година)         клуб/репрезент.          уговор до

Жељко Обрадовић (65)         Партизан        лето 2026.

Александар Ђорђевић (58)   слободан        –

Саша Обрадовић (56)            слободан        –

Александар Џикић (54)         Грузија            лето 2027.

Зоран Лукић (54)       Русија лето 2028.

Игор Кокошков (53)   Ефес    лето 2028.

Дарко Рајаковић (46) Торонто          лето 2027.

Душан Алимпијевић (39)      Бешикташ       лето 2027.