Дан љубави и даривања

Највећи хришћански празникБожић време је породичног окупљања. Прилика да се ужива у храни, украсима и поклонима, али, пре свега, прилика да се људи опусте, усредсреде на духовне вредности и размисле о својим поступцима, проведу пријатне тренутке са најближима. У народу је увек био присутан обичај да се на Божић ништа не ради, као и да се у домаћинство унесе неки нови предмет за кућу, посуђе, комад гардеробе. Кажу, „ваља се”. Када говоримо о религији и православљу, постоје ритуали очувања традиције, који се преносе с генерације на генерацију, у којима жена игра важну улогу.

– Трпеза, храна, божићна гозба, све је то у ствари – жена. Она има интегративну функцију: окупља чланове породице поводом светог празника, Рођења Исуса Христа. Треба да зна шта се ког дана припрема и како се организују послови у кући. Жена је некад била задужена за спремање колача (данас, за наручивање), вођење бриге о набавци за Бадњи дан, окупљање на Бадње вече, позивање гостију на ручак... Она припрема поклоне, спрема колач за положајника, божићни колач и пецива на Бадњи дан... Та њена улога важна је за интеграцију породице – каже др Весна Марјановић, етнолог и антрополог, начелник одељења за проучавање народне културе Етнографског музеја у Београду.

Живот у 21. веку је донео нову интерпретацију Божића, па се он не слави увек „по протоколу”. Жене су данас динамичније, независније, запослене и ван куће... Какав је однос савремене жене према овом празнику? Весна Марјановић каже:

– Савремена жена, док не заснује породицу, ретко поступа онако како је научила у свом дому. Што би млади рекли: „кулира”, понаша се као да је то не дотиче. Међутим, када заснују своју породицу, жене, а посебно младе мајке, које су ушле у нову животну фазу, обично се сете шта су радиле њихове мајке или баке. Онда као да кажу: ником није шкодило, зашто да не пробам? Тако се полако преносе обичаји, посебно када јереч о деци. Мислим да тада нешто архетипско проговара из нас. Савремени начин живота у томе не смета, али неке ствари су се промениле: рецимо, мушкарац би требало да буде тај који у кућу уноси бадњак. Данас чешће виђамо жене како га доносе са пијаце, налазе му простор у кући, касније га износе...Једном речју, брину о обележавању празника.

Бадњи дан је посвећен и мртвима. Веровало се да су тада са породицом и душе предака, те се на неки начин обављала комуникација између живих и мртвих, а онострано и овострано били су повезани храном и трпезом око које би се окупила породица. Данашње прославе су више нека врста журке, а акценат је на празничној атмосфери, искораку из свакодневице и прилици за дружење. Иако су многи обичаји опстали, људи углавном не знају због чега их се придржавају.

(/slika2)– Сва објашњења модела понашања из прошлости данас су бесмислена. Људи сигурно не верују, ако разбацају орахе и поспу сламу или пшеницу, да ће им то донети бољитак у наредној години. Али то се ипак обавља, јер је лепо, свечано и део је наше традиције – истиче Марјановићева.

Од педесетих година прошлог века, дошло је до секуларизације црквених празника, па су неке радње прилагођене. Уместо божићне печенице, јело се прасе за Нову годину, а Божић-Бату заменио је Деда Мраз. Код нас се преплићу утицаји из средње и западне Европе: у градовима је долазило до мешања православних и католичких обичаја и до комерцијалног Божића, а почетком 20. века стижу утицаји из Војводине, као што је кићење јелке.

– Некада је био обичај да жена пред Божић започне неки ручни рад, да би била успешна у наредној години. Уместо тога, данас студенти симболично отворе књигу и прочитају бар једну реченицу. Мајка обично пожели нешто лепо за дете, пре свега здравље, што показује и кроз поклон који му дарује. Некада је најстарија жена у великој породици водила рачуна о кухињи, о деци, о снајама, а најстарији мушкарац би организовао спољне послове. Неудате жене су помагале у кући. Данас, ако је породица компактна, ћерка такође помаже мајци, а ако је породица разбијена, људи се повезују и ван породичних кругова, јер се осећа потреба за присношћу и топлим амбијентом – наглашава Весна Марјановић.

Масовна индустрија и потрошачки менталитет утицали су да се Божић другачије обележава, да поклони буду разноврснији него икада, да се једе егзотична храна, да се кити јелка и испод ње ставља декорисан бадњак, што некада није био случај. Уношењем савремених тековина дошло је до симбиозе, прожимања различитих култура и традиција. Све је далеко опуштеније, баш као и време у којем живимо. То је лепо и модерно, али кажу да, упркос многим изазовима, не смемо изгубити из вида суштину Божића и занемарити пожртвованост, даривање, мир и љубав према ближњима.

-----------------------------------------------------------

Поставка која најављује Исусово рођење

У Етнографском музеју постављена је изложба посвећена поворкама вертепа, честитарима који изводе вертепске драме и најављују рођење Исуса Христа. То су биле поворке од обично шест учесника који би улазили у куће и изводили представу из два дела: први се односи на рођење Исуса, а други је народна импровизација. Често су били сатирични и шалили се са домаћинима, да би добили поклоне. Након обиласка, на први или други дан Божића, момци, који су обично пред женидбом или школарци, окупљали би се да разделе поклоне. Последње поворке на нашим просторима ишле су 1947. године. Изложба траје до 15. јануара.