Сусрет минималца и минималне потрошачке корпе

Повећањем минималне цене рада у износу од 10,1 одсто које ступа на снагу 1. јануара 2026, када ће најнижа месечна зарада за око 90.000 радника у просеку износити 64.554 динара, односно 551 евро, први пут у Србији минимална зарада покриће целокупну минималну потрошачку корпу. То је за Танјуг недавно најавила Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад и запошљавање, откривши да ће минималац од следеће године заправо покрити 111 процената минималне потрошачке корпе. Стручњаци не сматрају да је аутоматско изједначавање минималне зараде са минималном потрошачком корпом увек оптимално решење, што због притиска на послодавце што због утицаја на инфлацију, али су сагласни да минимална зарада треба да прати трошкове живота и да омогућава основну егзистенцију.

Економиста Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, подсећа да се, према расположивим статистичким подацима, заиста може рећи да је током претходних годину и по дана постигнута још бржа покривеност минималне потрошачке корпе минималном просечном зарадом.

– Рецимо, у мају 2025. минимална потрошачка корпа вредела је 55.869 динара, а минимална месечна нето зарада по запосленом 54.208 динара. Нема сумње да ће се до краја године први пут у историји и ове две вредности уравнотежити – истакао је Николић.

Поврх тога, аналитичари МАТ-а напомињу да би продужење тенденције кретања просечне нето зараде из претходне две године одговарало нивоу просечне зарада од око хиљаду евра крајем 2025.

– Претходно постављен циљ од 900 евра је, као што смо већ навели, достигнут, с обзиром на чињеницу да је у децембру 2024. просечна нето зарада износила 926 евра. Дугорочни тренд кретања зарада у Србији је упоредив са суседном Бугарском, која је од 2007. чланица ЕУ. Просечне бруто зараде у Србији од 2017. расту истим темпом као зараде у Бугарској. При томе је и њихов ниво подударан. Србија жели да буде чланица ЕУ, али евроскептици би на основу овога с правом могли рећи да нам стандард не би био битно већи и да је друкчији приступ бриселских институција процесу проширења – наводи се у МАТ-у.

У складу са динамиком кретања просечне зараде и нижом међугодишњом инфлацијом у првих пет месеци ове године, додатно је поправљен показатељ покривености просечне и минималне потрошачке корпе просечном зарадом.

– У претходном броју МАТ-а истакли смо да је „у децембру 2024. први пут у историји Србије вредност просечне нето зараде премашила вредност просечне потрошачке корпе. Просечна нето зарада у децембру је износила 108.312 динара, а просечна потрошачка корпа 105.765 динара”. Пуна покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом је одржана и у мају 2025. године будући да је просечна потрошачка корпа вредела 107.396 динара, а просечна месечна нето зарада по запосленом 107.705 динара. Линија тренд-циклуса код оба индикатора је на највишој вредности од када се на овај начин мере – наводе аналитичари.

Недавно је и Центар за политике еманципације урадио нови обрачун плате за живот, на основу инфлације у 2024. Плата за живот износи 150.670 динара и она је довољна да покрије основне социјалне и егзистенцијалне потребе радника и њихових породица, баш онако како минималну зараду описују и наш Закон о раду и стандарди Међународне организације рада, подсећају у центру.

– Иако се јаз између минималне зараде и плате за живот смањује, он и даље остаје. Актуелна минимална зарада у просеку износи 54.200 динара и покрива 36 одсто онога што је довољно за живот. Свако повећање минималних зарада, које се тренутно налазе испод прага ризика од сиромаштва за трочлано домаћинство, треба гледати као позитивну тенденцију. Међутим, минимална зарада би требало да буде гарант да радници не буду у ризику од сиромаштва – сматрају у овом центру.