Умрлицама сина излепио целу варош

Лајковац – Лајковачка варош ових дана је излепљена са неколико десетина необичних умрлица. Ко је застао и пажљивије их погледао могао је да запази како Живорад Милосављевић, портир у лајковачкој општини по други пут „сахрањује” свог сина Драгана Милосављевића (34) који је 26. децембра 2006. године на послу доживео струјни удар од чијих последица је 14 дана касније умро. Међутим, ни после две године још нису званично расветљене околности под којима се овај трагични догађај одиграо.

У тексту умрлице стоји да се 9. јануара навршавају две године од Драгановог страдања за шта његов отац прозива руководиоце ПЈ „Елмонт” из Лајковца у којем је радио као монтер и Електродистрибуцију из Лазаревца за чије потребе је био ангажован да изврши одређени посао. Живорад у изјави за наш лист каже да је нову умрлицу штампао из очаја, али и да је на тако нешто био приморан јер надлежни судски и истражни органи бескрајно дуго одлажу свој део посла.

– Мој син који је био запослен као монтер у „Колубари–Метал”, односно Пословној јединици „Елмонт” у Лајковцу, настрадао је од струјног удара приликом покушаја мењања изолатора на далеководу од 35.000 волти у лазаревачком селу Чибутковици. Имам пуно сведока и доказа да је до тешког повређивања, а касније и његове смрти дошло услед нечије немарности и лоше организације посла, јер је неко док је мој син био на стубу, укључио напон. Због свега тога пуне две године нико није био ухапшен. Од девет кривичних пријава, од којих је већина по мојој приватној тужби, покренут је поступак против три радника и то најнижег ранга, док је обустављен поступак против директора, шефова и њихових заменика. Суд и тужилаштво су у свом поступању јако спори и одлажу претресе као да је у питању парничење око какве међе, а не о буквалном убиству човека на радном месту иза кога је остала супруга и двоје малолетне деце – каже Живорад.

У прикупљеној документацији насталој највећим делом личном истрагом и прикупљањем доказа Живорад је дошао до података да у случају страдања његовог сина нема ни збора о несрећном случају већ о нечијој грубој грешци. Најпре нам је ставио на увид транскрипт разговора који је имао са сином 29. децембра 2006. године у болници за пластичну хирургију у Тиршовој улици у Београду непосредно пре његовог пребацивања на ВМА.

– Иако је због тешких опекотина био у лошем стању, ипак сам поред разговора о породици и деци, успео да га питам како је дошло до несреће подсећајући га на разне приче које су се у међувремену могле чути. Казао ми је да није тачно да стуб на који се са колегом попео није био уземљен као и да се наводно попео на погрешни који је био под напоном. На крају, када сам му казао да буде храбар и да ће се две добро завршити одговорио ми је речима: „Све ћу их побити што су укључили далековод”. Ово су поред мене чуле две медицинске сестре и два лекара – каже Живорад, уз подсећање на друге детаље као што је онај да истражни судија није извршио увиђај места несреће нити је узео исказ од његовог сина који је до последњег дана био у свесном стању.

Ставио нам је на увид и извештај инспектора за рад у којем стоји да је Драган настрадао на стубу од 35.000 волти иако у уговору између његовог предузећа и Електродистрибуције Лазаревац стоји да се електромонтажни и други предвиђени послови могу обављати на нисконапонској и високонапонској мрежи до 10.000 волти.

Нови претрес, после претходног отказивања, у Општинском суду у Лазаревцу заказан је за 13. јануар, али Живорад страхује да ће и он бити померен.