Влаховић – лидер преокрета у Торину

Душан Влаховић је добро знао да рвање с проблемима захтева огромну енергију. Захваљујући мукама, кроз које је пролазио у ових неколико месеци, непроспаваних и тешких ноћи, схватио је да је успех на крају постао вредан и мука и труда. Јер, када не би било бола и патње, како бисмо уопште могли да ценимо напредак? За оне добре познаваоце фудбалских прилика на Апенинском полуострву, посебно искрене и верне навијаче Јувентуса, ни једног тренутка није постојала дилема или било каква сумња у то ко је најбољи играч и лидер тог тима. Оног тренутка када је из Фиренце прешао за рекордну суму новца у град аутомобила, знало се да пребогата породица Ањели, власници фудбалског гиганта са севера Италије, не троши свој новац тек тако. Веровали су у Душана Влаховића, у његове играчке и голгетерске способности. Знали су да „стара дама” из Торина једино може да се врати у сам европски врх уз помоћ играча светске класе. Многи данас, с правом, кажу да је долазак нашег Влаховића означио нову еру великог Јувентуса. Међутим, како то обично бива, требало је доста времена, а и стрпљења како би се сложиле све коцкице.

Прексиноћ је Јувентус започео нову сезону у елитном такмичењу. Прву утакмицу у групној фази Лиге шампиона, Душан Влаховић је почео са клупе. Међутим, врло брзо се видело да Тудоров тим неће лако изаћи на крај код куће са упорном Борусијом из Дортмунда. Чим су навијачи почели да исказују незадовољство игром и резултатом, хрватски стручњак је донео одлуку живота. Увео је у игру српског нападача. Био је то пун погодак, јер је за тридесет минута проведених на терену Влаховић чак два пута успео да савлада противничког голмана, а у последњим секундама великог двобоја, који је на крају завршен 4:4, захваљујући његовој асистенцији постигнут је изједначујући гол, који је одушевио публику. Такав фудбалски спектакл и велеобрт није дуго виђен.

Одмах после меча Влаховић се нашао у центру пажње, окружен многобројним новинарима. А не тако давно нашао се на удару најжешћих критичара, којима је прексиноћ запушио уста. Против нашег младог аса, једног од најбољих светских нападача, као да су се укротили сви, али је захваљујући подршци породице и најближих пријатеља некако успео да изнесе велики камен на леђима, да сав терен избаци негде испод Алпа и да у свом стилу креира неку нову стазу фудбалског живота у граду који га је оберучке прихватио. Како ће сада сви ти исти фудбалски зналци који седе у Јувентусу погледати у очи нашег Душана?

Засигурно, овим чином, головима, понашањем и истрајношћу, Влаховић је показао ко је прави газда у Торину, показујући притом огромну менталну снагу и лидерску улогу, коју имају само највећи фудбалери. Влаховић, који је поново миљеник Јувентусових навијача има све оно што треба да има једна велика фудбалска звезда. Од почетка сезоне одиграо је четири утакмице у серији А (укупно 141 минут) и постигао четири гола и једну асистенцију. Практично, био је стрелац после 35 минута. У Лиги шампиона, од када носи „црно-бели” дрес, забележио је 17 утакмица, постигавши осам голова и три асистенције. До сада се у дресу Јувентуса уписао чак 62 пута у стрелце, а ако се рачунају и наступи у дресу Фјорентине, сјајни голгетер је постигао чак 113 голова.

Сад више не постоји дилема ко је најбољи. Ако у Јувентусу имају бар мало памети, ово би могла да буде сезона великих надања. Јер онај ко у тиму има Душана Влаховића, сјајног Илдиза и Бремере, тај не мора да брине за будућност. Влаховић је дефинитивно показао да је лидер преокрета, особа која је способна да преузме тим који се котрља низбрдо, заустави негативну тенденцију, промени смер и снажно погура своју екипу ка успеху. У уторак је имао кључну улогу, а у наредним изазовима биће фигура око које ће се све вртети. Отуда и не чуди што су после прексиноћњег велеобрта у Торину многи велики клубови, међу њима Реал и Барселона, окренули кљун ка „старој дами”, која би већ у јануару могла да остане без свог највећег драгуља.