Vlahović – lider preokreta u Torinu

Dušan Vlahović je dobro znao da rvanje s problemima zahteva ogromnu energiju. Zahvaljujući mukama, kroz koje je prolazio u ovih nekoliko meseci, neprospavanih i teških noći, shvatio je da je uspeh na kraju postao vredan i muka i truda. Jer, kada ne bi bilo bola i patnje, kako bismo uopšte mogli da cenimo napredak? Za one dobre poznavaoce fudbalskih prilika na Apeninskom poluostrvu, posebno iskrene i verne navijače Juventusa, ni jednog trenutka nije postojala dilema ili bilo kakva sumnja u to ko je najbolji igrač i lider tog tima. Onog trenutka kada je iz Firence prešao za rekordnu sumu novca u grad automobila, znalo se da prebogata porodica Anjeli, vlasnici fudbalskog giganta sa severa Italije, ne troši svoj novac tek tako. Verovali su u Dušana Vlahovića, u njegove igračke i golgeterske sposobnosti. Znali su da „stara dama” iz Torina jedino može da se vrati u sam evropski vrh uz pomoć igrača svetske klase. Mnogi danas, s pravom, kažu da je dolazak našeg Vlahovića označio novu eru velikog Juventusa. Međutim, kako to obično biva, trebalo je dosta vremena, a i strpljenja kako bi se složile sve kockice.

Preksinoć je Juventus započeo novu sezonu u elitnom takmičenju. Prvu utakmicu u grupnoj fazi Lige šampiona, Dušan Vlahović je počeo sa klupe. Međutim, vrlo brzo se videlo da Tudorov tim neće lako izaći na kraj kod kuće sa upornom Borusijom iz Dortmunda. Čim su navijači počeli da iskazuju nezadovoljstvo igrom i rezultatom, hrvatski stručnjak je doneo odluku života. Uveo je u igru srpskog napadača. Bio je to pun pogodak, jer je za trideset minuta provedenih na terenu Vlahović čak dva puta uspeo da savlada protivničkog golmana, a u poslednjim sekundama velikog dvoboja, koji je na kraju završen 4:4, zahvaljujući njegovoj asistenciji postignut je izjednačujući gol, koji je oduševio publiku. Takav fudbalski spektakl i veleobrt nije dugo viđen.

Odmah posle meča Vlahović se našao u centru pažnje, okružen mnogobrojnim novinarima. A ne tako davno našao se na udaru najžešćih kritičara, kojima je preksinoć zapušio usta. Protiv našeg mladog asa, jednog od najboljih svetskih napadača, kao da su se ukrotili svi, ali je zahvaljujući podršci porodice i najbližih prijatelja nekako uspeo da iznese veliki kamen na leđima, da sav teren izbaci negde ispod Alpa i da u svom stilu kreira neku novu stazu fudbalskog života u gradu koji ga je oberučke prihvatio. Kako će sada svi ti isti fudbalski znalci koji sede u Juventusu pogledati u oči našeg Dušana?

Zasigurno, ovim činom, golovima, ponašanjem i istrajnošću, Vlahović je pokazao ko je pravi gazda u Torinu, pokazujući pritom ogromnu mentalnu snagu i lidersku ulogu, koju imaju samo najveći fudbaleri. Vlahović, koji je ponovo miljenik Juventusovih navijača ima sve ono što treba da ima jedna velika fudbalska zvezda. Od početka sezone odigrao je četiri utakmice u seriji A (ukupno 141 minut) i postigao četiri gola i jednu asistenciju. Praktično, bio je strelac posle 35 minuta. U Ligi šampiona, od kada nosi „crno-beli” dres, zabeležio je 17 utakmica, postigavši osam golova i tri asistencije. Do sada se u dresu Juventusa upisao čak 62 puta u strelce, a ako se računaju i nastupi u dresu Fjorentine, sjajni golgeter je postigao čak 113 golova.

Sad više ne postoji dilema ko je najbolji. Ako u Juventusu imaju bar malo pameti, ovo bi mogla da bude sezona velikih nadanja. Jer onaj ko u timu ima Dušana Vlahovića, sjajnog Ildiza i Bremere, taj ne mora da brine za budućnost. Vlahović je definitivno pokazao da je lider preokreta, osoba koja je sposobna da preuzme tim koji se kotrlja nizbrdo, zaustavi negativnu tendenciju, promeni smer i snažno pogura svoju ekipu ka uspehu. U utorak je imao ključnu ulogu, a u narednim izazovima biće figura oko koje će se sve vrteti. Otuda i ne čudi što su posle preksinoćnjeg veleobrta u Torinu mnogi veliki klubovi, među njima Real i Barselona, okrenuli kljun ka „staroj dami”, koja bi već u januaru mogla da ostane bez svog najvećeg dragulja.