Раскид уговора о продаји „Азотаре”

Панчево – Контролна комисија Агенције за приватизацију стигла је јуче у панчевачку „Азотару” да прикупи потребну документацију како би та институција проценила да ли су нови власници поштовали одредбе из купопродајног уговора.

После две недеље у „Азотару” је дошао и Вујадин Јанковић, директор фирме. Представници две литванске фирме („Арви” и „Санитекс”), који са домаћим „Универзалом” чине конзорцијум власника, нису били присутни док су чиновници Агенције прикупљали потребну документацију, а у време рада комисије пред „Азотаром” се окупило неколико стотина радника.

Како су за „Политику” изјавили представници Самосталног синдиката и Синдиката „Независност”, директор Вујадин Јанковић је члановима комисије изјавио да власници нису до 31. децембра 2008. уплатили 3,3 милиона евра. Та сума је само прва транша од 10 милиона евра, на колико су „кажњени” власници „Азотаре” због недозвољене продаје незавршене фабрике „Карбамид 2”. Синдикални лидери тврде да је прекршен и захтев из купопродајног уговора да фабрика ђубрива континуирано ради. Погони, наиме, стоје још од априла прошле године. Такође, власници нису поступили ни по налогу инспекције Министарства за рад и социјалну политику, која је пре две недеље наложила руководству фабрике да одмах радницима исплати две плате.

Радници „Азотаре” су блокирали излазе из управне зграде, покушавајући да онемогуће излазак директора Вујадина Јанковића који је радницима поручио да су сами криви за оно што се догађа, јер су опструирали почетак производње.

На примедбу радника да га неће пустити док им не исплати две плате, како је наложило Министарство за рад и социјалну политику, односно министар Љајић, Јанковић је одбрусио: „Кад је министар Љајић наредио да се плати, нека вам и исплати плате”. Радници који протестују од 24. децембра очекују да ће им већ 6. јануара бити саопштена одлука Агенције за приватизацију. Уколико купопродајни уговор са литванско-српским конзорцијумом који је „Азотару” купио половином 2006. не буде раскинут, они су спремни на нове протесте и блокаду снабдевања суседне „Петрохемије”. Ипак, како кажу, с обзиром на то да нису поштовани битни чланови купопродајног уговора, они се надају његовом раскиду и ангажману државе у тражењу најбољег решења за фабрику која је од стратешког значаја за пољопривреду.