Саркози "осваја" Америку

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. новембра – Главни синоћњи догађај у Вашингтону деловао је као врхунска тачка политичког мађионичарства: на гала-вечери, коју је домаћин Џорџ Буш приредио госту из Француске Николи Саркозију, као да је прогутана петогодишња историја оштрих размирица између две силе. Све је у Белој кући врцало од израза пријатељства: написи и наздрављање на француском, глумци прерушени у првог америчког председника Џорџа Вашингтона и маркиза Лафајета (француског јунака овдашњег рата за ослобађање од Британије), уз јастоге, јагњетину и друге специјалитете, уз "шардоне" из калифорнијске винарије којом заједнички управљају Американци и Французи.

Ни трага од некадашњих "кромпирића слободе" како су овдашњи духови прекрстили помфрит, у знак протеста због противљења Париза америчкој инвазији на Ирак, коју су доживели као "чин издаје такозваних савезника", нити од саркастичне напомене бившег шефа Пентагона Доналда Рамсфелда који је Француску сврстао у "стару (у смислу – застарелу) Европу".

Гост без супруге

"Никад нисам разумео зашто смо морали да се свађамо са Америком" – изјавио је Саркози, убрзо по јучерашњем приспећу, да би се здравицом у Белој кући још једном представио као носилац преокрета ка убрзаном побољшању веза с Вашингтоном. "У име свих Француза доносим непосредну поруку: желим да поново, на трајан начин, освојим срца Американаца. Дошао сам да кажем једноставну ствар: Француска и САД јесу и биће савезници као што су увек били".

Изрекао је то с места за столом, поред "прве даме" Лоре Буш (одевене у плаву хаљину, креацију Оскара де ла Ренте) што је околност која је скренула пажњу на једну упадљиву разлику између њега и домаћина, пошто се као гост појавио без супруге (недавно је објављен развод). Потом је примећена и друга персонална диференцијација: Буш, који је први наздрављао, ниједном госта није ословио по имену, док се Саркози њему најчешће обраћао као "Џорџу".

Брзо Саркозијево приближавање Вашингтону навело је многе ироничаре да новог француског председника прозову "Американац Сарко" и "Бушова пудлица" (како је карактерисан бивши британски премијер Тони Блер). Свестан приговора, гост је посредно одговорио – доскочицом: "На изборима у Француској сам победио иако сам рекао да сам пријатељ Америке".

Овде је дочекан као председник, који се за разлику од претходника у Паризу, испољава као "проамерички" државник. Узвраћено му је изразима наклоности у којима се највише истакао републикански претендент за председника САД, Рудолф Ђулијани, који је одмах прозван "Француз Руди".

Аналитичари, којима је посао да рационалност не жртвују еуфорији, предочавају да не треба журити са закључком да се ради о препороду односа између две земље. Иако је Саркози чланове свог кабинета представио као "репрезенте нове Француске", међу којима је и Рама Јад, сенегалског порекла, а коју он, како примећује "Њујорк тајмс", назива  "моја Конди Рајс" (са асоцијацијом на шефицу Стејт департмента).

Опипавање пулса

Буш и гост су оцртали низ поља за развој стратешке сарадње, нарочито у Авганистану, око Ирана и у борби против тероризма, али познаваоци указују на низ постојећих разлика. Саркози, кажу, није обећао подршку за рат у Ираку, ни прикључивање војном крилу НАТО, ни подршку Турској за улазак у ЕУ, не устежући се да подсети на неслагање са овдашњим рестрикцијама у здравственом осигурању и дистанцирањем од међународног приступа глобалним климатским променама.

Поједини експерти слуте и да је Французово изражено дивљење према америчким специјалитетима – као што су рок музика, брза храна и више радних сати – само метод за ублажавање "рана" у односима с Вашингтоном. А – да тек треба видети шта следи после операције за повратак међусобног поверења.

Опипавање пулса, чији су откуцаји сада бржи, потрајаће. Уз остало и зато што је "мени" за разговоре Буша и Саркозија – како је овде најављено – "обилан дипломатски мени". На дневном реду су били "Иран, Ирак, Либан, Сирија, блискоисточни мировни процес, Косово, Мјанмар (Бурма), Авганистан, Дарфур, трговина, НАТО, трансатлантски и односи са Русијом, климатска и енергетска безбедност". У сажетој спецификацији тема, Буш је рекао да је са саговорником "извесно време посветио Косову" и да "цени" Саркозијеву активност око тог питања.

Данас је Саркози наступио и у Конгресу, као први француски председник који то чини у последњих 11 година. Често прекидан аплаузима, упутио је Америци низ комплимената. Најемотивнији су му били историјски акценти – да Французи осећају "вечити дуг" према Американцима који су их "ослободили у Другом светском рату" и да "зато ми волимо Америку". Назначио је и да је његова генерација била привржена америчким "сновима и машти", оличеним у "холивудској продукцији, Елвису Прислију, Дјуку Елингтону, Мартину Лутеру Кингу, астронаутској шетњи по Месецу"…

--------------------------------------------------------------------------

У тандему против нуклеаризације Ирана

Вашингтон, 7. новембра – Најизразитију сагласност председници Буш и Саркози постигли су у тандемском противљењу – атомском наоружавању Ирана. Такву евентуалну нуклеаризацију гост је оценио као "неприхватљиву", а домаћин као "опасну".

Њих двојица су конференцију за новинаре данас одржали у Маунт Вернону, историјском поседу Џорџа Вашингтона, недалеко од престонице. Околност да су одржали и састанак на тако знаменитом месту тумачи се као ванредно признање Саркозијевом курсу зближавања са САД.