Курти протерује све Србе без докумената Приштине

Првих неколико дана предизборне кампање за локалне изборе на Космету показало је да су биле оправдане све прогнозе према којима ће Албин Курти и његов режим у Приштини покушати на све начине да дођу до гласова екстремно опредељених Албанаца преко претњи Србима и Српској листи, као странци која ужива убедљиво највећу подршку нашег народа на КиМ. Након што су прошлу недељу обележили упади тзв. косовске полиције и инспектора у институције Републике Србије, међу којима су и филијале РФЗО-а и Фонда ПИО у Косовској Митровици, а САД суспендовале стратешки дијалог са Приштином, јуче је најављен нови удар, који ће се, пре свега, односити наш народ – почетак стриктне примене одредаба тзв. закона о странцима донетог 2013. о уласку, изласку и боравку на Косову. Ови прописи заправо су уперени против Срба који немају документа тзв. Косова и фактички представљају претњу протеривањем.

Заменик командира тзв. косовске полиције за регион север Ветон Ељшани изјавио је да ће ускоро почети примена овог закона у делу који се тиче обавезе пријављивања у полицијским станицама у року од три дана по уласку на КиМ, како би се знало где бораве. Ељшани је за „Косово онлајн” рекао да ће полиција обавестити грађане откад ће пријава бити обавезна. Закон привремених институција у овом случају странцима сматра и Србе без докумената привремених институција који на КиМ живе и раде, као и они који периодично долазе на КиМ послом или због школовања. Ељшани је рекао да ће, ако полиција региструје особе које нису испоштовале ову обавезу, њихови подаци бити послати тзв. граничној полицији привремених институција, која је, како је навео, дужна да издаје казне.

Према његовим речима, у случају када неко долази аутобусом на КиМ у посету црквама или неком месту, полиција тада добија информације преко команде у Приштини и тада није проблем да се на КиМ остане и недељу дана, а када неко индивидуално долази у хотел, онда је обавеза власника хотела да о томе обавести полицију у року од два дана. Ељшани је навео да они који живе и раде на КиМ треба да се јаве у полицију, где ће добити формулар да се пријаве и додао да се за боравак на КиМ издају краткорочне, привремене, као и трајне дозволе. На питање да ли ће се професорима и лекарима који долазе на КиМ да раде у некој институцији која функционише у српском систему признавати потврде тих институција како би им се издале боравишне дозволе, Ељшани је рекао да то зависи од министарства унутрашњих послова привремених институција.

Уз ову претњу, у току ове седмице у фокусу тзв. косовских институција су, очигледно етнички мотивисани, судски процеси и поступци против Срба па и представника Српске листе, а све док се настављају провокације и застрашивања у српским срединама. Један од оптужених је и члан Председништва Српске листе Славко Симић, а терети се да је наводно извршио кривично дело учествовање у маси која извршава кривично дело хулиганизам током протеста у Лепосавићу 2023. године. Њему је јуче у основном суду привремених институција у северном делу Косовске Митровице рочиште одложено за 9. октобар, пошто одбрана није благовремено добила списе предмета на српском језику. Симића тужилаштво сумњичи да је организовао напад на новинаре 16. јуна 2023. у Лепосавићу, током посете бившег министра приштинске владе Елберта Краснићија тој општини.

Симић је након јучерашњег рочишта изјавио да нема апсолутно никакве везе са тим случајем, да је невин и да ће се у даљем поступку, када за то дође време тако и изјаснити. „Ја сам неко чија је животна и политичка мисија увек била да позивам на мир и дијалог и решавање свих проблема кроз институције и никако другачије. Моји основни принципи и мој политички кодекс се заснива на томе да је новинар светиња и да новинара не сме нико да дира и тако сам се опходио према новинарима и на северу и на југу. Кад год сам наилазио на албанске новинаре на северу када су били некакви протести претходних година, увек сам им излазио у помоћ и у техничком и у сваком другом смислу”, рекао је Симић, преноси Танјуг. Истакао је да нема апсолутно никакве везе са тим инцидентом и да се и када се инцидент десио јавно декларисао и осудио тај напад. Пред судом се јуче појавио и Урош Вукашиновић, кога оптужница терети за наводни напад и учествовање у маси која чини кривично дело хулиганизам.

Претходно је прекјуче основни суд привремених институција у Приштини одредио притвор до 30 дана Драгутину Насковићу из Кметовца код Гњилана, који је ухапшен 15. септембра на административном прелазу Бела земља под сумњом да је наводно починио ратни злочин против цивилног становништва. И то 26 година након сукоба на Космету, на којем је све време отад живео. Истог дана, у среду, почело је поновљено суђење Душку Арсићу из Матичана код Приштине због сумње да је наводно починио ратни злочин против цивилног становништва током сукоба на КиМ 1999. године, а претходно је Апелациони суд укинуо пресуду којом је Арсић осуђен на 13 година затвора. Само дан пре овог поновљеног процеса, у уторак је у Приштини почело суђење Јелени Ђукановић из Косовске Митровице, службеници ОЕБС-а, оптуженој да је наводно извршила кривично дело шпијунажа, а она се након што јој је прочитана оптужница изјаснила да није крива.

За то време, настављене су и етнички мотивисане провокације и застрашивања у српским срединама, па су тако на зиду дворишта Цркве Свете Петке у Косовској Витини у среду осванули погрдни графити усмерени против српског народа и Српске православне цркве. Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да су ти графити узнемирили преостале Србе у овој енклави и да је ова црква већ неколико пута била на мети напада албанских екстремиста, а последњи напад долази у време појачаних тензија и страха Срба за безбедност, а да је инспиратор оваквих порука Курти. Канцеларија је подсетила да је само од почетка ове године забележено укупно 116 различитих напада на српски народ на КиМ, од којих је 13 удара било на СПЦ.

Управо у оваквој атмосфери наставља се и изборна кампања на Космету. Српска листа свој први предизборни скуп одржала је на Факултету техничких наука у Косовској Митровици, а потом и у Грачаници где је наглашено да „се јединством гласача и подршком бране сва српска места на Косову и Метохији”. Српска листа објавила је и спот у којем се истиче да српски народ слогом и јединством може да сачува општине са српском већином јужно од Ибра и поврати општине на северу у којима су албански градоначелници. „Само сложно можемо да сачувамо и повратимо наше општине. Да скинемо црвене траке, да радимо и градимо! Јер овде наш народ одлучује! Будимо јединствени, јер смо снажни колико смо сложни! Зато једино Српска листа и број 170”, истакнуто је у споту. Подсећа се и на све недаће и терор са којима се свакодневно суочава српски народ на Косову и Метохији и изражава се уверење да српски народ има снагу да остане и опстане на својим вековним огњиштима и на изборима осигура бољу будућност.

И док је у програму Српске листе главни циљ борба за права сопственог народа, Курти своју кампању наставља управо ескалаторним мерама упереним против Срба, до те мере да је угрозио односе са Вашингтоном који му је после суспензије стратешког дијалога са тзв. Косовом преко амбасаде САД у Приштини поручио да „затварање институција доводи у ризик пружање основних услуга грађанима Косова”. Из амбасаде су за „Фронт онлајн” навели да су спремни да наставе сарадњу са прелазном владом, али наглашава да је за то потребан одговоран партнер. „Желимо да кренемо напред са прелазном владом, али нам је потребан партнер који разуме потребу да се избегну дестабилизујуће акције и који је посвећен унапређењу регионалне стабилности и заштити права свих грађана Косова. Наставићемо да процењујемо акције прелазне владе”, истиче се у саопштењу америчке амбасаде у Приштини, иначе издатог пре него што је Куртијев режим јуче најавио нову дестабилизујућу меру, односно стриктну примену закона о странцима.