Италија протерује Румуне

Тек што је у јануару ове године Румунија примљена у ЕУ, а већ се нашла у ситуацији да размењује "дипломатске ноте" са једном од старијих чланица, и то оних најутицајнијих – Италијом (која је, узгред, пети највећи директни инвеститор у Румунији, са више од 22.000 фирми и око 750 милиона евра уложеног капитала).
Све је почело кад је италијанска влада, после летошње серије убистава својих грађана (76 жртава у последњих пет месеци), на основу података да су починиоци махом страни имигранти, и то углавном Румуни, као заштитну меру донела уредбу која полицији омогућава да из земље протера грађане ЕУ "потенцијално опасне за друштво". Уредбу је 1. новембра потписао председник Ђорђо Наполитано, а да ли ће она бити преточена у закон – одлучиће у року од два месеца италијански парламент.

Влада левог центра премијера Романа Продија, често у земљи критикована због благог односа према имиграцији, одлучила се на овај корак тек после избијања велике медијске афере и више инцидената који су уследили након што је извесни Ром, иначе румунски држављанин, силовао, опљачкао и на смрт претукао 47-годишњу Италијанку у близини једне метро станице у Риму.

За житеље италијанске престонице ово је била "последња кап у чаши". На сахрани несрећне Ђоване Ређани, иначе супруге официра италијанске морнарице, окупила се маса незадовољних Италијана који су тражили протеривање "непожељних странаца", нарочито припадника румунске заједнице, којих је, како је званично процењено, око 1.000 (већином Рома) стигло у Италију само у овој години, откад је Румунија ушла у ЕУ. Незванично се процењује да румунских емиграната широм ЕУ има око 12 милиона.

"Међу особама ухапшеним током 2007. због основане сумње да су починиле убиства, силовања и крађе, румунски држављани чине чак 75 одсто. Очигледно је да имамо један специфичан проблем", изјавио је градоначелник Рима Валтер Велтрони. У Вечном граду је полиција извршила рацију по насељима Рома, италијанска влада је пре неколико дана затворила један ромски камп и протерала око 20 Румуна, а слично су поступиле и власти у Милану, Ђенови и Фиренци, све позивајући се на нову уредбу. Министар унутрашњих послова Ђулијано Амато позвао је управнике полиције да "систематски контролишу" стране држављане и да их према тој уредби протерају из земље ако угрожавају јавну безбедност, па сад италијанске префектуре увелико састављају листе Румуна који су починили кривична дела, како би организовали њихову депортацију. Опозициони лидер Силвио Берлускони, у свом стилу, затражио је затварање граница за румунске раднике, а десничарски политичар Ђанфрако Фини је позвао на екстрадицију десетина хиљада имиграната, на шта је папа Бенедикт XVI подсетио да имигранти имају права која треба поштовати.

На ово је, наравно, реаговао званични Букурешт. Румунски председник Трајан Басеску осудио је акте насиља против румунских држављана и потпиривање непоштовања грађанских права Румуна, а министар одбране Теодор Мелескану је затражио да престану ксенофобни напади и прогон Румуна у Италији.

Румунски премијер Калин Попеску Таричану је у телефонском разговору, који су пренеле стране агенције, затражио од италијанског премијера Романа Продија да предузме неопходне мере како би се осигурала заштита припадника румунске заједнице у Италији који су "поштени, вредни људи који треба да се осећају безбедни као било који други грађани".

Франко Фратини, комесар ЕУ за правосуђе и унутрашње послове, рекао је лондонском дневном "Телеграф" да сматра нову уредбу италијанске владе сасвим на месту. "Ствар је једноставна: само одете у неки номадски камп у Риму, на пример, и затражите да вам кажу где живе. Ако не знају, једноставно их покупите и пошаљете кући у Румунију. Тако делују европске директиве", објаснио је Фратини. Он је упозорио владу у Букурешту да не може давати изјаве да неће примати натраг своје држављане протеране из Италије, јер је то обавеза која проистиче из чланства у ЕУ.

Спорна уредба италијанске владе заснива се на европском закону, према којем грађани ЕУ могу да буду протерани из друге земље чланице, уколико се докаже да представљају "истинску и довољно озбиљну претњу" за безбедност друштва, или ако немају посао или довољан извор прихода, али сам криминални досије није довољан доказ за протеривање. Особа којој прети протеривање, по овом закону, има право да уложи жалбу, као и најмање месец дана да напусти земљу, осим у ванредним ситуацијама. Уредба италијанске владе, међутим, допушта локалним властима да одмах протерају грађане ЕУ које сматрају опаснима, а налог за протеривање може да потпише судија, без доказа о криминалном досијеу или без суђења.

Европска комисија је подржала уредбу италијанске владе, додуше, уз резерву да се она мора веома обазриво примењивати, посебно упозоривши да не сме доћи до дискриминације румунских држављана. Портпарол Јоханес Лајтенбергер казао је новинарима да комисија ипак мора да проучи уредбу пре него што о њој заузме коначан став.