Закон о Уставном суду у сенци листе судија

Грађани Србије моћи ће, кад год буде повређено неко њихово право, да поднесу жалбу Уставном суду и од њега затраже заштиту. Ово је једна од кључних новина предвиђених Предлогом закона о Уставном суду, о којем је јуче започета расправа у Народној скупштини Србије, а којим се уређује рад ове институције.
Образлажући предложена решења, Душан Петровић, министар правде, навео је да je, између осталог, овим законским предлогом прецизиран поступак у случају да председник Србије повреди Устав. Министар је, као најважнију новину навео уставну жалбу, истакавши да ће грађани моћи, између осталог, да се жале Уставном суду и док траје неки поступак пред редовним судовима, у случају да сматрају да суђење предуго траје. При том, казао је Петровић, моћи ће, ако Уставни суд утврди да је жалилац у праву, да траже и накнаду штете. Такође, једна од важних новина је, према Петровићевим речима, овлашћење Уставног суда да, уколико утврди да је грађанину повређено неко право, наложи спровођење одређених мера.

Пре почетка расправе о закону, посланици су готово сат времена расправљали о "скупштинској листи" кандидата за судије Уставног суда. Листу је предложио Оливер Дулић, председник парламента, а радикали су истакли да то није у његовој надлежности, већ да је листу требало да утврди Уставни одбор. Дулић је, пак, објаснио да је Пословник о раду неусклађен са Уставом, те да је постојала дилема ко треба да предложи кандидате. Дулићу су радикали, али и Владан Батић (ДХСС), замерили што је направио "партијску листу", он је одговорио, као и Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а, да је било више од седам састанака о листи, те да су радикали и ЛДП "изашли" из договора и свој став јавно образложили. Драган Тодоровић (СРС) замерио je и што нема биографија кандидата: "ја и кад дам оглас за шофера тражим биографске податке", а исту примедбу истакао је и Владан Батић (ДХСС). На крају је Оливер Дулић заказао седницу Уставног одбора да би се решиле дилеме о листи кандидата.

-----------------------------------------------------------

Кандидати за судије

Кандидати за судије Уставног суда са листе Народне скупштине Србије су: Оливера Вучић, професор Правног факултета у Београду, Весна Илић-Прелић, државни секретар Министарства просвете, Катарина Андрић-Манојловић, судија Врховног суда Србије, Михаило Рулић, судија Врховног суда Србије, Душан Челић, сарадник Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици, Агнеш Карташ-Одри, ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, Зејнепа Каврајић, судија Окружног суда у Новом Пазару, Драган М. Стојановић, професор Правног факултета у Нишу, Владан Кутлешић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и професор на Мегатренд универзитету, и Јадранка Ињац, судија Врховног суда Србије.

Кандидати за судије са листе коју је предложио Борис Тадић, председник Србије су: Ненад Трифуновић, заменик окружног јавног тужиоца у Косовској Митровици, Предраг Ћетковић, помоћник директора Дирекције за правне и опште послове "ДДОР Нови Сад", Богољуб Милосављевић, професор на Правном факултету Универзитета Унион, Боса Ненадић, судија Уставног суда Србије, Милан Влатковић, виши саветник у Уставном суду Србије, Бранко Ћурчија, судија Уставног суда Србије, Радмила Васић, професор на Правном факултету у Београду, Драгиша Слијепчевић, судија Врховног суда Србије, Станка Милановић, заменик републичког јавног тужиоца и Марија Драшкић, професор на Правном факултету у Београду.

Скупштина треба да изабере пет судија са листе коју је предложио председник Србије, а председник Србије именоваће пет судија са "скупштинске листе".

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Усвојен споразум о визним олакшицама

Скупштина Србије потврдила је јуче, са 158 гласова посланика, споразум о олакшаној процедури за издавање виза који је наша земља потписала са ЕУ. Споразум подразумева визне олакшице за пословне људи, спортисте, новинаре, културне раднике, научнике, студенте, ученике, представнике верских заједница, цркава и невладиних организација. Визе за пензионере и децу млађу од шест година биће бесплатне, а рок за издавање виза je 10 дана.

Споразум предвиђа и олакшице када наши грађани путују на лечење, у посету војним и цивилним гробљима или присуствују сахранама, посећују рођаке у земљама ЕУ, а могуће су и у случају путовања која организују признате туристичке агенције.

Парламент је већином од 137 гласова потврдио и споразум о реадмисији, који је потписало 18 земаља Европе и којим се Србија обавезује да, на захтев било које од чланица ЕУ, прихвати своје грађане који нелегално бораве на територији те државе, као и грађане других земаља који су преко Србије незаконито доспели у земље ЕУ. Како је најавио министар унутрашњих послова Драган Јочић, очекује се да ће се због тог споразума у Србију вратити око 47.000 грађана, а Служба за људска и мањинска права Владе Србије биће задужена да им помогне.

Са истим бројем гласова Скупштина Србије прихватила је и Споразум СЦГ и Француске о враћању и прихватању лица у нерегуларним ситуацијама. Два споразума која се односе на враћање грађана у Србију нису подржали СПС, СВМ и Ромска партија, а посланици СРС-а нису учествовали у гласању ни о једном од три споразума.