Светски дан борбе против Алцхајмерове болести

Данас се обележава Светски дан борбе против Алцајмерове болести. Први пут је обележен 21. септембра 1994, када су се удружења за борбу против ове болести и друге организације широм света ујединиле у напорима да се подигне свест о болести и њеном утицају на породице, заједнице и нације. Болест је описао немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године. Она је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба који уништава неуроне и везе у можданој кори што доводи до значајног губитка мождане масе, што доводи до постепеног, неповратног губитка памћења, способности говора, свести о времену и простору и, на крају, способности за старање о себи.

Рехабилитација је срж неге деменције

Рехабилитација мора бити у сржи неге деменције, указује нови Светски извештај о Алцхајмеровој болести за 2025. годину, а српско удружење за ову болест истиче да је рехабилитација недовољно искоришћен а потенцијално исплатив кључ за побољшање квалитета живота људи који живе са деменцијом.

СУАБ наводи данас да 140.000 људи живи са деменцијом у Србији и наглашава да рехабилитација остаје карика која недостаје у нези деменције, остављајући многе без подршке која им је потребна да живе достојанствено и независно.

То је и централно упозорење Светског извештаја о Алцхајмерову болести за 2025. годину, који је објавила Међународна асоцијација за Алцхајмерову болест (АДИ).

Рехабилитација деменције, указује се, помаже људима да постигну и одрже најбоље могуће функционисање у областима живота које су им важне, омогућавајући им да остану што је могуће независнији и учествују у смисленим животним улогама на персонализован, циљано оријентисан и колаборативан начин.

Надежда Сатарић, председница СУАБ-а, наводи да у Србији питање рехабилитације није системски решено, те да недостају преко потребне, дневне услуге у заједници за оболеле и сроднике који о њима брину, попут дневних центара за оболеле, “предах смештаја”, Алцхајмер кафеа, група подршке за неговатеље или саветовалишта за сроднике.

“Услуге које пружају удружења грађана, волонтерски или пројектно, драгоцене су, али недовољне”, наводи она. 

Нови светски извештај представља и доказе о потенцијалној економској вредности рехабилитације с обзиром на глобалне трошкове повезане са деменцијом који ће, према проценама, достићи 2,8 билиона америчких долара годишње до 2030. године.

СУАБ и АДИ позивају Владу Србије да укључи рехабилитацију у национално планирање за деменцију, осигура обуку стручњака, пружи породицама знање и алате за подршку вољенима и позива здравствене раднике да спремније понуде рехабилитацију као део постдијагностичке подршке.

“Рехабилитација враћа осећај идентитета и сврхе”, рекла је Паола Барбарино, извршна директорка АДИ, истичући да чак и најмањи помаци могу трансформисати животе.

Сатарић указује да људи могу добро живети са дијагнозом дуги низ година уз одговарајућу подршку, а рехабилитација може то олакшати.

“Тражимо да здравствени системи проактивно понуде рехабилитацију за деменцију, као што би то учинили за било које друго стање попут респираторних и кардиоваскуларних болести. Време је да рехабилитација постане рутински део неге деменције и у Србији”, закључује она.