Трећина деце дигиталнo неписмена

Алфа генерација, чији су најстарији припадници рођени 2010, исте године када су се појавили ајпед и „Инстаграм”, дошла је у контакт са дигиталном технологијом пре него што је могла да препозна сопствено лице у огледалу, изговори прву реч, направи први корак и држи мобилни телефон у једној руци. Данашњи родитељи, иако су сами одрасли у дигиталном свету, како кажу у Уницефу за „Политику”, изненађени су лакоћом са којом деца рукују дигиталним уређајима, због чега су склони да прецењују њихову дигиталну писменост. С друге стране, деца су склона да потцењују дигиталну писменост својих родитеља и наставника, сматрајући их мање вештим у оваквом окружењу.

– Према резултатима Међународног истраживања о рачунарској и информационој писмености (ICILS), које је први пут спроведено 2023. године у Србији, све већа употреба технологије не значи и адекватну дигиталну писменост. У истраживању је учествовало више од 3.125 ученика из 154 школе. Показало се да се 33 одсто њих налази се испод првог нивоа писмености, на скали која има четири ступња, при чему први представља минимум потребан за самостално и безбедно коришћење дигиталних технологија. То значи да трећина ученика има потешкоће са основним задацима као што су проналажење информација на интернету, разумевање једноставних дигиталних садржаја или коришћење дигиталних алата на функционалан начин. Ови подаци указују на потребу системског приступа – подршку наставницима и родитељима, као и развоја програма у школи који подстиче критичко и одговорно коришћење дигиталних алата – каже Марина Старчевић Цвико, из Уницефа.

Бити дигитално писмен подразумева много више од коришћења телефона или рачунара. Дигитална писменост значи способност да се информације критички процене, да се комуницира пристојно, поштују ауторска права, препознају ризици, заштите подаци и реагује на узнемиравање. То укључује и техничко сналажење, самостално учење и одговорно понашање.

– Уницеф је ове године, заједно са Министарством просвете и компанијом „Јетел”, припремио приручник „Дигитални компас за родитеље”, који служи као водич и помаже родитељима да безбедно и одговорно усмеравају децу кроз изазове дигиталног света – истиче наша саговорница Старчевић Цвико.

Дигитални компас намењен је родитељима, али и наставницима и пружа практичне савете и знања како би одрасли могли да воде отворене, информисане и подржавајуће разговоре са децом о њиховим дигиталним искуствима. Циљ је да се одрасли оснаже да не остану по страни, већ да буду активни и присутни сапутници деце у њиховом дигиталном одрастању.

Оно што можда многи забораве када су на друштвеним мрежама, а то је да постоји онлајн бонтон. Он је основ дигиталне културе и безбедности. То је скуп правила понашања који учи децу да у онлајн окружењу комуницирају пристојно, поштују туђу приватност, критички размишљају и реагују одговорно на дигитално насиље.

– Школа има кључну улогу у развијању онлајн бонтона ученика, подучавајући их како да се одговорно и безбедно понашају у дигиталном окружењу, док родитељи имају важну улогу у развоју ових навика, кроз разговор, лични пример и подршку – објашњава Старчевић Цвико.

Врло је важно да деца када су на друштвеним мрежама очувају дигитални идентитет. Он обухвата податке и садржаје који постоје о појединцу у онлајн свету, а подразумева пажљиво дељење садржаја, заштиту личних података, разговор о ризицима и подешавање приватности.

– Велику улогу, можда и највећу, када је реч о безбедности детета у онлајн свету имају родитељи. Најважније су, наравно, разговор и подршка – родитељи имају кључну улогу у томе да разговарају са децом о ризицима, поставе границе и помогну им да развију критичко размишљање у онлајн окружењу – наглашава наша саговорница.

Увек се намеће питање како да се родитељи поставе – да ли да непрекидно контролишу дете. – Циљ родитељске контроле није стални надзор, већ постепено оспособљавање детета за самостално и безбедно понашање, кроз постављање правила, отворену комуникацију и развој поверења. Ми непрекидно радимо на јачању дигиталне писмености и безбедности деце развијаjући компетенција како деце, тако и наставника и родитеља. То се постиже кроз обуке за наставнике, радионице за децу и родитеље, као и припрему едукативних материјала – анимираних филмова и приручника, попут „Дигиталног компаса”. На тај начин се подстиче одговорно, свесно и безбедно учешће деце у дигиталном свету – наглашава Марина Старчевић Цвико.

Важно је подешавање приватности

С техничке стране, када је реч о онлајн безбедности, важно је подешавање приватности. Препоручује се да се профили на друштвеним мрежама подесе као приватни, да се ограничи ко може видети садржај и комуницирати са дететом. – У дигиталном свету, као и у стварном, идентитет се гради и чува корак по корак. Безбедност подразумева да дете зна како да се заштити од ризика и понаша се одговорно. То укључује да се не деле лични подаци, да се препознају ризичне ситуације, поштују други корисници и критички размишља пре дељења садржаја. Важно је да деца знају да могу да се обрате родитељима или наставницима када се осете несигурно – закључује Марина Старчевић Цвико.