Наранџасти кранови уздижу се изнад багдадске панораме. Звуци електричних тестера одјекују градом. Под тешким летњим сунцем, радници постављају нови плочник испред продавнице са скупоценим сиревима. Багдад ужива у грађевинском процвату. Ирак данас изгледа изненађујуће стабилно, што привлачи стране инвеститоре.

„Влада има велике планове да побољша услуге и инфраструктуру државе након година рата и нестабилности“, каже за Економист Мухамед ал-Судани, премијер Ирака.

Откако је у октобру 2022. преузео дужност, његова влада изградила је 20 нових мостова и надвожњака у Багдаду (један, како тврди његов сарадник, за само 80 дана).

Отворене су најмање четири нове болнице, укључујући први ирачки центар посвећен лечењу рака, као и болницу за интензивну негу дизајнирану корејски начин. Саграђено је или обновљено више од 1700 школа. Неколико луксузних хотела ускоро ће отворити своја врата. Бритиш Петролеум је наставио са радом, а у току су и разговори са ExxonMobil-ом и Шевроном, међународним нафтним гигантима.

Велике промене

Неколико је разлога за овај замах, а најважнији међу њима је побољшање безбедносних прилика. Од 2003. године наовамо, Ирак никада није био овако миран, што инвеститорима пружа нужан осећај стабилности.

Поред тога, реформе у банкарском сектору отвориле су простор за ширу доступност кредита. Приходи од нафте и грађевинарства, који су се некада износили из земље и улагали у Бејруту или Женеви, данас се у све већој мери задржавају и троше унутар Ирака.

Премијер Судани у том процесу игра кључну улогу: своју је политичку мисију претворио у практичан задатак пробијања јавних и приватних пројеката, кроз спору и оптерећену ирачку бирократију.

Често се понаша мање као политичар, а више као шеф градилишта; лично зове управнике и ненајављено обилази градилишта. Председава и моћним инвестиционим одборима који могу брзо да одобре пројекте.

„Оно за шта нам је некад требало годину или две, сада може да се уради у једном заседању“, каже Намир ал-Акаби, председник „Амваја”, једне од највећих ирачких грађевинских фирми, која подиже стамбене блокове широм Багдада.

Напредак се осећа и ван главног града. Судани је дигитализовао многе државне услуге. Канцеларија за издавање пасоша у Багдаду издаје нове путне документе за 45 минута; званичници тврде да су најбржи на свету.

До 2023. годишњи приходи од царина никада нису прелазили 900 милијарди ирачких динара (690 милиона долара). Ове године се очекује да ће премашити 3 билиона динара. Дани када су се царине избегавале увозом контејнера ајфона пријављених као банане су прошлост, захваљујући дигитализацији, каже један званичник УН.

Државни службеници више не добијају плате у готовини. Плаћања државних услуга, попут поменутих брзих пасоша, могућа су искључиво банковном картицом. Пре пет година готово нико у Ираку није имао картицу; данас су оне неопходне.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Karar Abd Aljaleel | (@crywolf_k)

Проблеми са милицијама

Друге промене ипак иду теже. Судани је за сада избегао директан сукоб са милицијама које подржава Иран, а које су Исламској Републици омогућиле контролу над великим делом ирачке политике и привреде.

„Желим да и они инвестирају. Желим да учествују у просперитету. Желим да их одвратим од насиља“, рекао је према речима једног савезника.

Многи од њих су заиста основали фирме и такмиче се за државне уговоре. Ирански посредници у Ираку нису се умешали у његов дванаестодневни рат с Израелом, што можда потврђује Суданијеву стратегију.

„Мачке су постале предебеле да би се бориле“, каже један ирачки посматрач.

Други, међутим, тврде да Суданијев приступ једноставно даје милицијама покриће да се обогате и додатно стегну контролу над државом. Критичари кажу да их премијер само уклапа у државни систем без да их позива на одговорност.

У јулу су борци Катаиб Хезболаха, милиције уско повезане с Ираном, упали у канцеларију Министарства пољопривреде како би заштитили директора оптуженог за корупцију којем је претио отказ. Судани је обећао да ће привести одговорне правди. Међутим, до сада то није учинио. Уместо тога, инцидент је показао како милиције и даље могу да делују када су њихови интереси угрожени.

Мало ко верује да се Судани може с њима директно да се суочи. Неуспех ирачких снага да спасу Елизабет Цуроков, руско-израелску истраживачицу коју је Катаиб Хезболах отео у Багдаду 2023, илуструје границе Суданијеве моћи.

„Не знам где је“, рекао је. „Да знамо, отишли бисмо и довели је назад… Дајте нам тачну локацију у Ираку и наше ће безбедносне снаге ухапсити њене отмичаре и ослободити је.“

Суданијев досадашњи рад има и других рупа. Мало је учинио да смањи пренадувану државну администрацију: више од 10 милиона Ирачана прима плату из државног буџета, што је један од највиших односа јавног и приватног сектора у свету. Пропали су и његови покушаји реформе ирачке енергетике, углавном због отпора група повезаних са милицијама. Корупција је и даље велика.

Ипак, потенцијал Ирака је огроман. Његово становништво, које према попису из 2024. броји око 46 милиона људи, младо је и расте за готово милион људи сваке године. Данас у Ираку живи 20 милиона људи више него пре америчке инвазије.

Избори су заказани за новембар. Судани жели други мандат како би довршио оно што је започео. Међутим, чак и ако Ирачани поздрављају његове реформе, то не мора да му гарантује победу. Многи у Шиитском координационом оквиру, кровној групи фракција које подржава Иран, виде Суданија као претњу својим интересима. Ако се уједине против њега, његов би замах могао бити кратког даха, закључује Економист.