Параф за предворје Европе

Од дописника Танјуга
Брисел – Србија и Европска комисија су јуче – две године од прве рунде преговора – у Бриселу парафирале Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), који је европски комесар за проширење Оли Рен назвао "предворјем за улазак у Европску унију". Атмосфера у сали седишта Европске комисије, која носи име једног од родоначелника Европске уније Жана Монеа, зрачила је оптимизмом како српских тако и европских званичника. Председник Србије Борис Тадић, који је присуствовао парафирању, изразио је наду да ће ССП моћи да буде потписан "у наредних неколико недеља", док је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић отишао корак даље и Рену предао акциони план владе који има за циљ да Београд постане кандидат за чланство у ЕУ већ крајем 2008. године.

Рен је, како је њему и иначе својствено, избегавао да говори о датумима: за потписивање ССП је изразио наду да би могло да се догоди у "ближој будућности", док је за акциони план Владе Србије истакао да је "веома амбициозан, али у границама могућег".

Параф на ССП су ставили Ђелић и Рен, уз присуство Тадића који је својим доласком на церемонију у Бриселу желео да оснажи, како је рекао, "стратешки циљ Србије да постане пуноправна чланица Европске уније".

"Србији треба Европска унија, а европској породици је потребна Србија с властитим идентитетом", изјавио је Тадић, нагласивши да ће ЕУ бити комплетна "тек кад све земље Балкана буду у ЕУ".

Поред набрајања свих предности које би ССП донео пре свега српској економији, у центру пажње разговора и изјава званичника се очекивано нашао и услов за потписивање споразума – пуна сарадња с Хашким трибуналом.

"Надам се да ће ССП моћи да буде потписан у блиској будућности... Лопта је у рукама Србије, а што се нас тиче, ми ћемо бити спремни за потписивање чим буду испуњени политички услови за то", изјавио је Рен, прецизирајући да под "условима" подразумева, пре свега, хапшење и изручење преосталих оптуженика за ратне злочине Хашком трибуналу.

Одговарајући на питање новинара шта ће то Србија учинити да би ускоро могла да потпише ССП, Тадић је одговорио "више напора, више напора, више напора".

Он је истакао да ће Србија "ухапсити и испоручити Ратка Младића и остале оптуженике ако добије било какве информације да се они налазе на њеној територији".

Тадић је оценио да би окончање сарадње с Хагом не само пуно значило за испуњење критеријума ЕУ, већ и да би "ојачало кредибилитет Србије у преговорима око будућег статуса Косова и Метохије".

Рен је похвалио "интензивирање сарадње с Хашким трибуналом", те како је рекао "сјајан" административни и преговарачки капацитет Београда.

"То је добар предзнак за примену ССП и за даље кораке у интеграцијама Србије", рекао је Рен.

Преговори о ССП су почели октобра 2005. године и ефективно су трајали око десет месеци, с обзиром на једногодишњу паузу услед недовољне сарадње с Хашким трибуналом, која је трајала од маја 2006. до маја ове године.

Србија је самим тим оборила рекорд у брзини преговарања о ССП, што је, према речима Рена, Тадића и Ђелића, доказ да Србија има капацитета да веома брзо испуни и остале услове неопходне за пуну интеграцију земље у ЕУ.

Као и приликом парафирања, Рен ће и одлуци о потписивању ССП велико место дати извештајима главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте.

Приликом потписивања, међутим, он ће морати много више да обрати пажњу на ставове држава чланица ЕУ – међу којима неке, попут Холандије и Белгије – имају тврд и непопустљив став по питању хашких услова.

"Све док се овај споразум не потпише, нема годишњег одмора за људе који раде на европским интеграцијама", изјавио је Ђелић.

ССП је, према његовим речима, "најбоље могуће осигурање и за домаће и за стране инвеститоре".

Ђелић је истакао и да ће буџет ЕУ за Србију у 2008. години бити 190,9 милиона евра.

"Међутим, све док не добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ, најзначајније ставке европског буџета – а оне се тичу регионалног развоја и пољопривреде – неће бити отворене за наше грађане и привреднике", истакао је Ђелић.

Он је нагласио да се процес европских интеграција Србије води на три колосека.

"Један је статус, други је новац, а трећи је укидање виза – и све то је нека синергија на којој радимо и данас смо уручујући наш акциони план отворили, у име Владе Србије, нову еру у односима са ЕУ", истакао је он.

"Ја сам убеђен да ни она неће дуго трајати и да ћемо успети да достигнемо ове циљеве за нешто мало више од 12 месеци", оценио је потпредседник Владе Србије и шеф српског преговарачког тима.

 Александар Митић

-----------------------------------------------------------

До ратификације две године

Парафирање споразума значи да је текст споразума договорен и да се неће суштински мењати, рекао је агенцији Бета саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Владе Србије и координатор преговора Владимир Међак. Он је додао да су могуће једино "правно-техничке измене" текста, односно исправљање техничких грешака.

Након потписивања споразума следи ратификација у Скупштини Србије, Европском парламенту и националним парламентима чланица ЕУ.

Међак је оценио да ће за то отприлике бити потребне две године, а пошто је то дуг период, да се не би чекало на спровођење споразума у Србији, истог дана када се потпише Споразум о стабилизацији и придруживању, потписује се и "прелазни споразум" који обухвата најважније аспекте – стварање зоне слободне трговине ЕУ – Србија, и одредбе о усаглашавању српског законодавства са европским. На основу тога, кључне одредбе ССП ступиће на снагу неколико месеци од потписивања споразума.

-----------------------------------------------------------

И параф поделио БиХ

Oд нашег сталног дописника
Бањалука, 7. новембра - Председник Савеза независних социјалдемократа и премијер Српске Милорад Додик је оценио да је то што ће Србија данас парафирати споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом "добра вест" и да би "такав пример требало да следи и БиХ".

Бошњачки члан Председништва БиХ и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић нада се да "званична Србија" парафирање споразума о стабилизацији и придруживању "неће схватити као награду за улогу у агресији, ратним злочинима, злочинима против човечности и геноциду" у БиХ ".

У критици одлуке Европске комисије најдаље је отишао сарајевски "Дневни аваз". У коментару "Награда за Београд, карантин за жртве", вест из Брисела је названа "лошом". Уз ограду да треба "поздравити напредак наших источних суседа", у тексту је наглашено: "Али, остаје горак окус у устима сваког Босанца и Херцеговаца због чињенице да је држава која је под вођством Слободана Милошевића извршила агресију на независну и суверену БиХ, која је и идеолошки и политички и војно стајала иза геноцида над Бошњацима, добила европску улазницу, а ми остајемо на репу воза за бољу и сигурнију будућност."