Камено доба усред привредног чуда

Пећинци – Пре више деценија, стотинак Београђана купило је плацеве у Дечким виноградима, у делу дечког атара који је удаљен километар и по од некадашње Титове виле. Насеље је исто толико удаљено и од последње станице ГСП-ове аутобуске линије 604, која је и једина саобраћајна веза са остатком света. Јер, до насеља не води никакав пут, нема ни телефонских линија, ни струје. Све набројано је чудније ако се зна да се насеље налази на територији општине Пећинци, која је по висини инвестиција у односу на број становника на првом месту у Србији! Власници кућа у Дечким виноградима немају никакве вајде од привредног бума у матичној општини, али зато имају много неприлика увек кад падне киша.

– Уместо да се опустим и одморим кад дођем овде, морам да стално гледам у небо, па ако приметим да се облаци гомилају, или да ноћу нема звезда, што може бити наговештај падавина, брзо палим ауто и бежим из насеља како ме киша не би предухитрила и блато заробило. Јер, чим падне киша, нема мрдања, са сремским блатом нема шале – каже Маринко Ракоњац, власник викендице у Дечким виноградима.

Винко Роботић из Београда и његова супруга пуне 24 године граде кућу у Дечким виноградима, у међувремену су је и легализовали.

– Ни једног лета свих тих година супруга и ја нисмо ишли на летовање, израчунали смо – свако летовање вреди колико 1.000 блокова и, ето, мало-помало, подигли смо свој дом за пензионерске дане. Све би било много лепше да имамо пут. Ко зна колико је још оваквих места у која би се старији из града радо повукли – срећније би живели и они, и њихова деца, само када би држава мало више уложила у путеве и струју. Ја сам ову кућу легализовао, држави није било тешко да ми за то узме паре, а сад јој је тешко да нам за узврат обезбеди пут, или да нам барем неко каже колико треба да учествујемо у трошковима – истиче Винко.

Његова ћерка Вера је, због одлуке родитеља да живе у Дечким виноградима, купила – "ладу ниву". Била је то добра инвестиција – тим аутом увек може да стигне до куће родитеља, осим у периоду вађења шећерне репе. Тада комбајни на земљаном путу направе кратере пред којима стаје и ово руско теренско возило.

На питање када ће на ред доћи изградња пута до Дечких винограда, председник општине Пећинци Никола Павковић нам је рекао да сваке године представници месних заједница општинском Фонду за грађевинско земљиште предлажу где би ваљало уложити у инфраструктуру, а да до сада из МЗ Деч није било предлога да се изгради пут за Дечке винограде.

– Тачно је да до сада нисмо размишљали о том викенд насељу, у коме власници кућа углавном обитавају само неколико месеци годишње. Јер, у МЗ Деч имамо и новоизграђене делове до којих такође нема никаквог пута, а ту живе деца која свакодневно иду у школу и на часове долазе блатњава и промрзла. Да не помињем да више од 400 домаћинстава годинама не може да добије телефонску линију, а село је удаљено само 30 километара од Београда. Према плану који је почео да се остварује, до краја године све улице у Дечу биће асфалтиране, а онда ћемо се борити да и до Дечких винограда стигне пут – каже за наш лист председник МЗ Деч Андрија Илић.

Председник Скупштине општине Пећинци Живко Марковић напомиње да су тек средином ове године створени правни услови да се нешто уради за викенд насеље у Дечу. Наиме, тамо су људи саградили викендице на пољопривредном земљишту, па и није могао да се изгради пут, све и да је било средстава.