Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МИНИСТАРКА ГРАЂЕВИНАРСТВА

Софронијевић: Нови закон о легализацији по хитном поступку

Примена ће кренути дан након усвајања у Народној скупштини
Софронијевић: Нови закон о легализацији по хитном поступку
Александра Софронијевић (Танјуг - Ј.К.)

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић изјавила је да ће нови закон о легализацији објеката,  чији ће се предлог сутра наћи на дневном реду владе, бити по хитном поступку упућен у парламент и да ће његова примена кренути дан након усвајања у Народној скупштини.

Софронијевићева је истакла да ће дигитална платформа, на којој ће бити евидентирани изграђени објекти на територији Србије, бити одмах уступљена свим јединицама локалне самоуправе.

Она је рекла за ТВ К1 да ће грађани моћи да пријаве нелегалне објекте када прође 45 дана од момента ступања закона на снагу.

"Дигитална платформа већ постоји и она је израђена уз техничку подршку Републичког геодетског завода. Биће уступљена општинама које имају рок од 30 дана да уцртају све зоне заштите, све зоне јавне намене и да наплату доприноса прикажу по зонама. Када се тај посао заврши, општине ће бити дужне да организују правну помоћ за људе који немају потребно техничко знање да попуне пријаву. Паралелно ће овај период бити коришћен да нашим грађанима кажемо шта треба да припреме, а то је основни сет података о непокретности и власнику", рекла је Софронијевићева.

Дигитална подлога, како каже, биће одмах доступна свим јединицама локалне самоуправе.

"Тада почиње да тече рок од 30 дана у којем се подаци враћају Агенцији, плус још 15 дана да Агенција изврши проверу и ажурирање. Пријаве почињу од момента ступања закона на снагу, са иницијалним роком од 45 дана, затим следи циклус пријављивања од 60 дана, уз додатних 30 дана за евентуалне приговоре, што укупно чини 90 дана", рекла је Софронијевићева.

Министарка истиче да ће висина таксе за легализацију зависити од величине општине односно града, али и од врсте објекта.

"Све општине са мање од 50.000 становника, као и сва села у Србији, заједно са помоћним и економским објектима, коштаће 100 евра. У Београду такса се креће од 100 до 1.000 евра, док у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу износи од 100 до 500 евра. За градове са 50.000 до 100.000 становника распон је од 100 до 300 евра", навела је Софронијевићева.

На питање да ли ће инвеститори који су нелегално направили зграду проћи исто као и грађани који нису имали могућност да легално саграде објекат, Софронијевићева каже да држава не награђује несавесне градитеље.

"Они су преварили купце станова и своју државу, чиме су директно угрозили буџет општине или града. Ако су познати и доступни, плаћају накнаду и то не 100 или 1.000 евра, већ износ једнак доприносу који би морали да плате да су на време тражили и добили грађевинску дозволу. У тој ситуацији купци станова не плаћају ни тих симболичних 100 евра", рекла је Софронијевићева, преноси Танјуг.

Купци станова, како додаје, плаћају од 100 до 1.000 евра само у случајевима када инвеститор није познат или му се не може ући у траг.

Министарка је рекла да је Калуђерица највеће нелегално насеље на Балкану и нагласила да нови прописи не дају универзална решења већ постављају јасна правила.

"Предмет евидентирања могу да буду сви, али предмет уписа не могу бити сви. Штите се јавна добра, штите се културна добра и штити се приватна својина. Закон је посебно предвидео ситуације када је грађено на туђем земљишту, то су класични случајеви узурпације и нашим Уставом се приватна својина посебно штити. Закон предвиђа да се најпре реши питање власништва земљишта, а тек потом, ако се власник и бесправни градитељ договоре, може да се упише право. Ако до договора не дође, уписује се власник земљишта", објаснила је Софронијевићева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.