Самоубиство немачког милијардера због кризе

Адолф Меркле (74) дуго је важио као узор немачког индустријалца који је од мале породичне фармацеутске фирме, коју је преузео 1967, са свега осамдесет запослених и годишњим приходом од четири милиона марака, направио империју (100.000 радника, годишњи приход 30 милијарди евра) и недавно стигао на пето место чувене „Форбсове” листе међу немачким богаташима – милијардерима (12,5 милијарди евра).

Засипан признањима, међу којима и највећим државним одликовањем за посебне заслуге, коме су сва врата, посебно она банкарска, била широм отворена, Меркле (74) је изненада постао трагичан симбол шпекулантских заблуда и менаџерске похлепе која му је дошла главе.

Кад се усред дубоке финансијске и привредне кризе и његова велика империја опасно заљуљала, и када се открило да се њени темељи држе на „стакленим ногама” и проблематичним кредитним аранжманима, и када су повериоци (више од тридесет банака) похрлили да спасу оно што се спасти може (дуг Мерклове групације, према медијским извештајима, износи 30 милијарди евра!), једини излаз видео је у – самоубиству.

Један пружни радник је у понедељак увече, око 19.30, нашао његово раскомадано тело, преко којег је нешто раније прешао локални експрес, три километра далеко од његове породичне куће у идиличној варошици Блаубојрен, на југу Немачке (покрајина Баден Виртемберг). Идентификација је дуго трајала, и тек је уторак после подне државни тужилац из Улма могао службено да саопшти да је окончан живот познатог милијардера.

Испоставило се касније да је Меркле оставио опроштајно писмо, у којем се извинио члановима породице. Није, међутим, споменуо разлоге који су га навели на овај стравичан чин. Породица је, после вести о његовом трагичном крају, саопштила да га је „разорила криза” – није могао више да поднесе неизвесност и немоћ да кормило пословне империје одржи у својим рукама, али није споменула пресудну чињеницу: да се групација „Меркле” нашла пред банкротом.

Кап која је прелила чашу биле су шпекулације са акцијама „Фолксвагена”. У берзанским мутним играма, иза којих је стајала намера „Поршеа” да преузме највећи европски аутомобилски концерн, Меркле се, једноставно, прерачунао: изгубио је милијарде. Вредност његових акција које су служиле као подлога за банкарске кредите драстично је пала и он и империја су се нашла на спруду.

Хитно потребан појас спаса, вредан између седам стотина и милијарду марака, као „прву помоћ”, нико није желео, нити могао да му пружи, упркос бескрајним преговорима с банкама и мољакања државе. И његово животно дело, „Рациофарм” (Ratiopharm), нашло се пред продајом, што очигледно није могао да поднесе.

На челу посрнуле империје сада се нашао Адолфов најстарији син Лудвиг (43). Он је упућен у све послове и преговоре с банкама. Адолф га је, наводно, годинама припремао за наследника. Другог сина (има, иначе, три сина, кћер и супругу), Филипа Данијела (42) отерао је, после жестоке свађе око пословне политике империје, са положаја шефа „Рациофарма”.