Обама мења врх ЦИА, уз полемике

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7.јануара –„Код Обаме нема драме”, слоган је који на специфичан начин потврђује јако обезбеђење постављено око хотела, наспрам Беле куће, у коме је одсео новоизабрани председник с породицом. Евентуалне спољне „драматизаторе” одвраћају и хладноћа и киша, али је унутар Обаминих политичких редова ипак дошло до извеснихузнемирења, преко уобичајених доза нервозе која прати промене у екипирању нових органа власти.

Полемика се распламсала тамо где се понајмање очекивала–око постављења новог челника ЦИА и односа штаба новоизабраног председника са Сенатом, чији је члан донедавно био и Обама. За кормило овдашње најпознатије обавештајне службе Обама је предвидео Леона Панету (70), једног од чланова свог транзиционог тима, бившег конгресмена и шефа кабинета Била Клинтона, да би се испоставило да такву одлуку отворено оспорава тандем његових демократа специјализован за надзор обавештајног сектора: сенатори Дајана Фајнстајн (Калифорнија) и Џеј Рокфелер (Западна Вирџинија, из познате бизнисменско-политичке „династије”).

Критика је била двострука: да Панета нема обавештајно искуство и да о његовом постављењу сенатори нису били обавештени, иако је требало. У суштини замерили су што није одабран професионални кадар и што је заобиђена политичка процедура. Већу примедбу, бар међу страначким партнерима, тешко је претпоставити.

Да би „ватрирање” утулио новоизабрани потпредседник и још увек сенатор Џозеф Бајден га је, чини се, додатно „подложио”. После разговора с Фајнстајновом и Рокфелером изјавио је да је Обамин штаб „направио грешку” кад је одатле процурела информација о Панетином номиновању пре него што се о том чину разговарало са сенаторима.

Тешко је присетити се кад је неки новоизабрани потпредседник тако нешто рекао за рад екипе свог шефа. Хроничари то приписују, делимично, Бајденовом „прилично комотном говорничком стилу”.

Да такво „разногласје” не би унело „смутњу”, актери су су покушали да убрзо поврате сагласност, бар релативну, поготову што је Панети подршка стигла из ривалског, републиканског, строја. И Обама и Бајден исказали су пуно поверење Панети, а Фајнстајнова је препоручила да би, при тој промени на месту број један у ЦИА, на месту број два требало да остане искусни професионалац Стивен Кејпс „како би помогао новом шефу”.

Новоизабрани председник, који извршну власт САД преузима 20. јануара, претходно је имао другог фаворита за чело ЦИА. Као такав сматран је ветеран те службе Џон Бренан, који је од номинације одустао кад су блогери протестовали због његовог учешћа у програму администрације Џорџа Буша за испитивање заробљеника које је често изједначавано с тортуром, а што је део незахвалног наслеђа којег Обама жели да се одрекне.

У ЦИА, према тумачењу „Вашингтон поста”, сада се испољавају зебње да би нова екипа, у чији је правосудни сегмент увршћен и водећи адвокат против тортуре Дон Џонсен, могла да покрене поступке против обавештајаца који су злостављали затворенике. Обама је Подестино постављење образложио оценама да је тај његов изабраник „имао непосредан увид у обавештајне извештаје” док је био шеф Клинтоновог кабинета (од јула 1994. до јануара 1997) и да ће се убудуће посветити раскиду с праксом која је нарушила углед америчких обавештајних агенција”.

Именовањепрофесионалаца на чело ЦИА и оних који то нису давало је различите изукрштане резултате. „Њујорк тајмс” подсећа да је непрофесионалац у време Џона Кенедија (1961–1963) забележио добре резултате за разлику од „врло уваженог професионалца” његових наследника Линдона Џонсона па Ричарда Никсона.

Недоумице су, међутим, знатно сложеније. Обама је обећао да ће с њим на челу САД превладати професионализам и да ће потиснути партијске пристрасности карактеристичне за осам година Бушове владавине…

У прилог тако најављеном курсу је и наговештај опостављењу будућег шефа овдашње јавне здравствене службе. То место, чује се, треба да припадне водитељу медицинских емисија Си-Ен-Ена др Санџају Гупти (39).

И ову варијанту прате противречности. Док једни кажу да Гупта није довољно стручан за област у којој су најављене дубоке реформе, други тврде да би, као најширој јавности позната личност, знатно допринео популаризацији неопходних преображаја.

Они који га подржавају наводе да је крајем деведесетих помагао ондашњој „првој дами”, сада њујоршкој сенаторки номинованој да преузме кормило америчке дипломатије, Хилари Клинтон, у састављању њених говора из области здравства. Указује се на још две његове „подобности”: сврстан је међу „најсексепилније живе мушкарце” на табели магазина „Пипл”, а политичким успоном би обележио и досад највише достигнуће Американаца индијског порекла у извршној власти. Као проблем у том процесу се помиње околностда би на државној функцији зарађивао максимум 196.700 долара годишње, што је осетно мање, сугерише се, него што приходује као медијски стручни комуникатор.