Путин: Производићемо ускоро серијски плутајуће нуклеарне електране

У тренутку док читав свет страхује од могућег избијања нуклеарног рата, у Москви се јуче окупио велики број светских стручњака из области атомске енергије, политичара и привредника, и то на Међународном форуму за атомску енергију „World Atomic Week”, највећем догађају који је посвећен нуклеарним и сродним индустријама.

Владимир Путин, председник Русије је на отварању форума најавио да ће Русија до 2030. покренути први нуклеарни енергетски систем на свету са затвореним горивним системом који подразумева да се истрошено гориво поново употребљава у реакторима и на тај начин биће решен проблем радиоактивног отпада. Он је позвао научнике из других земаља на сарадњу у развоју технологија које отварају нову епоху у атомској енергетици, јер све више земаља види у нуклеарној енергији ресурсе за убрзани развој.

– Русија својим партнерима помаже да створе суверену нуклеарну индустрију. Очекујем раст потражње атомске енергије, а обезбедиће је земље глобалног југа и истока, које јачају свој индустријски капацитет. Нуклеарне електране превазилазе друге изворе енергије у односу цена, еколошких показатеља и могућности да обезбеде стабилну енергетску снагу – рекао је Путин.

Он је појаснио да су нуклеарне електране изграђене по руском моделу најтраженије у свету. Нагласио је и да ова земља строго испуњава све уговорене обавезе према својим партнерима у области нуклеарне технологије.

Путин је открио да ће револуционарни пројекат њихових стручњака довести до елиминисања питања обезбеђивања нуклеарне енергије уранијумом. Предвиђа се да ће се ресурси уранијума исцрпети до 2090. године, а постоји могућност да се то догоди и раније.

„Производићемо ускоро серијски плутајуће нуклеарне електране”, казао је председник Русије.

Председник Руске федерације Владимир Путин састао се и неформално разговарао са шефовима страних делегација у Атомском павиљону, укључујући и генералног директора ИАЕА Рафаела Гросија. Заједно са руским лидером, форуму ће присуствовати белоруски председник Александар Лукашенко, вршилац дужности председника Мјанмара Мин Аунг Хлаинг, јерменски премијер Никол Пашињан и премијер Етиопије Абиј Ахмед.

На отварању скупа говорио је Рафаел Гроси, директор Међународне агенције за атомску енергију, који је истакао да је Русија лидер у области атомске енергије и да је велико задовољство бити на овом догађају, који долази у врло важном тренутку за нуклеарну енергију у целом свету.

– То што се овај скуп дешава у Москви има доста смисла, јер је ова земља историјски на челу развоја нуклеарне енергије у свету. Данас када су отворене многе могућности, када коначно разоткривамо неправедност и сумње у вези са коришћењем нуклеарне енергије, добар је моменат да смо овде сви заједно како бисмо могли много боље сви да кренемо напред. Из перспективе Међународне агенције за атомску енергију, нови трендови се крећу у најбољем могућем смеру, најважније је када се помене мирнодопска употреба нуклеарне енергије, где год се буду радили пројекти из њих ће произаћи само позитивни ефекти – додао је Гроси.

Догађају, који траје до недеље, присуствују представници руководства земаља које развијају нуклеарне програме, водећи светски стручњаци и руководиоци великих компанија, научници...

Из Србије су се могли видети представници Владе Србије, угледни лекари, научници из Института „Винча”. Свечаном отварању је присуствовао и српски политичар Александар Вулин, заједно са Маријом Ђурић, директорком „Росатома” за Србију.

На питање да ли је Србији потребна нуклеарна електрана, Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке „Винча”, наглашава да Србија не да не треба да добије ову електрану, већ да Србија мора да је добије.

–То је једино решење за чист ваздух и енергетску стабилност. Страх од Чернобиља постоји у целом свету, и он се може разбијати едукацијом и константним радом са становништвом. Наука, струка и еколошки развој превазилазе сваку врсту поделе која је генерисана геополитиком. Србија треба да учи од најбољих, треба да учи од свих, ово су непроцењива нова искуства. И Русија и Француска и Кина и Јужна Кореја и САД су потенцијални српски партнери. Свака сарадња за Србију је добродошла. Што се тиче Института „Винча”, дали смо оглас у „Политици” да ћемо стипендирати најбоље студенте природних и техничких наука, а развијамо и међународну сарадњу. Желимо да будемо стожер новог српског нуклеарног програма – истакао је директор Института „Винча”.

Сама Билбао, председница Међународне агенције за атомску енергију са седиштем у Бечу, истакла је на скупу да нуклеарна енергија мора бити кључна компонента нашег будућег раста и развоја.

– Питање више није да ли је нуклеарна енергија део слагалице. Питање је колико брзо можемо направити да нуклеарно преузме улогу коју треба да има у будућности енергетике – каже Билбаова. Како је наглашено, од 25 нуклеарки, које се тренутно граде широм света, руска компанија „Росатом” гради чак 22. Постоји незванични податак да четвртина америчких нуклеарки користи руски уранијум.

– Наш задатак је да заједно пређемо у будућност у којој нема алтернативе нуклеарној енергији као главном извору основне, чисте, зелене енергије. Светска нуклеарна асоцијација не смањује сарадњу са „Росатомом” – рекао је Алексеј Лихацов, генерални директор „Росатома”.

У изложбеном делу је приказан допринос нуклеарне индустрије привреди и улози савремених технологија у очувању животне средине. Баш овде се читав свет нуклеарних технологија могао видети на једном месту. Од детаља из нуклеарне медицине која спасава животе, до модерних технологија и „паметних” градова, нових материјала, индустријских робота, дигиталних решења.

Акценат је стављен на еколошку издржљивост и отварање нових хоризоната. Форум је посвећен 80. годишњици руске нуклеарне индустрије. Биће потписано више од 50 међународних споразума. Пословни програм се одржава под слоганом „Све почиње атомом”, а у оквиру омладинског програма млади имају инспиративне сусрете са стручњацима из нуклеарне индустрије и занимљив фестивалски програм. На скуп је дошло више од 18.000 младих из целог света.

Дуг пут од Београда до Москве

Скуп прате велике безбедносне процедуре, будући да је овде дошло много делегација из више од сто земаља, а међу њима и око хиљаду новинара.

Екипа нашег листа са другим новинарима из Србије имала је проблема приликом доласка у Москву, будући да авион који је кренуо из Београда пут Москве није могао да слети на аеродром Шереметјево, како се незванично сазнаје, због украјинског напада дроновима на Москву. Лет је, након кружења које је трајало око сат времена, преусмерен на аеродром у Санкт Петербургу, па је уследило ново чекање да ли ће авион ипак бити враћен у Москву. Земаљска контрола је након неког времена одлучила да пут неће бити настављен и да сви путници морају да изађу у Санкт Петербургу, а онда је уследило ново чекање од око два сата, да би искрцавање уопште било могуће. Могло се незванично чути да је те ноћи изнад Москве оборено 15 дронова који су циљали главни град.

У хотел који је хитно морао да буде букиран у граду где није било планирано да борави новинарска екипа, ушло се тек око пет ујутру, тачно 14 сати након што се екипа окупила на аеродрому у Београду.

Пут за Москву сутрадан је настављен, али овог пута, из безбедносних разлога, возом. Путовање железницом је трајало око девет и по сати...

Шетајући Москвом уопште се не може приметити да је земља у рату. Изненађујуће је да се људи нормално крећу, да све функционише у граду, једино се на појединим локацијама виде наоружане полицијске патроле. Такође, на уласку у хотеле и тржне центре пролази се кроз безбедносне сензоре и претресе.

Мирољубива употреба нуклеарне енергије

Руска нуклеарна индустрија обележава 80. годишњицу јер је 1945. године основан Специјални комитет за атомску енергију, који је израстао у јаку нуклеарну индустрију. Као одговор на претњу САД, Русија је за четири године развила нуклеарно оружје (бомба РДС-1 успешно тестирана августа 1949. у Семипалатинску). То је довело до тога да СССР постане и пионир и лидер у мирољубивој употреби нуклеарне енергије. Совјетски стручњаци изградили су прву нуклеарну електрану за производњу електричне енергије у Обнинску 1954. године, а први нуклеарни ледоломац „Лењин” за истраживање Арктика поринут је 1959. године.

Потенцијална сарадња

Подсећамо да је недавно председник Србије Александар Вучић на почетку састанка са председником Руске Федерације Владимиром Путином у Пекингу нагласио да је важна сарадња са Русијом, посебно у области енергетике, и да су све руске компаније које желе да учествују у инфраструктурним пројектима, укључујући и „Росатом” – добродошле. Да постоје преговори о изградњи прве нуклеарне електране коју би Руси градили код нас, потврдио је недавно и др Момчило Бабић, амбасадор Србије у Русији. Народна скупштина је прошле године укинула забрану изградње нуклеарних електрана, која је била на снази од 1989. године, након катастрофе у Чернобиљу. Тиме је отворен простор да се она гради. Представници „Росатома” су изјавили да су спремни да понуде читав спектар решења.

Нуклеарна електрана „Калињска” пример добре праксе

Једна од нуклеарних електрана коју компанија „Росатом” истиче као пример добре праксе је Калињска нуклеарна електрана у централном делу Русије. Управо је њу „Росатом” 2022. године прогласио најбољом у оквиру свог система. Налази се на југу језера Удомље, у Тверској области, а удаљена је око 350 километара од Москве. Производи чак 82 одсто укупне електричне енергије Тверске области и 14 одсто у централном федералном округу. Чак 30 одсто радно способног становништва општине Удомље је овде запослено. Како је новинарима наглашено, електрана је прошла кроз дубоку модернизацију, којом је продужен радни век два од четири реакторска блока. Близу електране налази се и Калињски Дата центар, први у мрежи високо сигурних и поузданих дата центара „Росатома”.