Казне не смеју да буду симболичне

„Трговац нам је послао допис о обрачуну накнада, али наш адвокат сматра да ту постоји озбиљна игра речи и простор да нам накнадно фактуришу разлику. Ми ово нећемо потписати, али многи добављачи можда то неће разумети и поново ће упасти у проблем и надокнађиваће трговцима губитке.” Ово је само једна од порука које ових дана стижу до министарке трговине Јагоде Лазаревић, а већина поручује да притисци трговаца на добављаче не престају.

У поменутој поруци, на пример, покушавају да приморају произвођаче и добављаче да потпишу обавезу плаћања накнада, чиме би се уклопили у прописаних десет одсто вантарифних рабата. Произвођачи су, изгледа, озбиљно схватили поруку ресорног министарства да држава стоји иза њих и да не подлежу притисцима и уценама трговаца. Примери уцењивања добављача су, сазнајемо, били тема и током разговора са представницима амбасада Холандије, Белгије и Немачке, када им је речено да овакве праксе вероватно не постоје на тржишту ЕУ, те да је и то разлог што су на наше тржиште уведене ове мере.

Само дан пошто су „Делез” и „Веропулос” кажњени са 25,5 милиона динара због непоштовања Уредбе о ограничавању маржи, из министарства поручују да је инспекција наставила са контролама и да се оне неће прекидати. А контроле се тренутно спроводе у целој Србији и у првим извештајима се показало да трговци траже начина на изврдају прописима и надокнаде губитке.

– Ово су први резултати које смо очекивали и који потврђују да је у највећем броју објеката који су били предмет контроле било кршења прописа. Тржишни инспектори су по објекту бирали насумице неких 69 производа, по три из сваке од 23 категорије. Контролисано је нешто мало више од 5.500 производа. Конкретно код „Делеза” око 550 производа није било усклађено са уредбом. Пратимо даље, а инспекција ради свој посао – изјавила је министарка Лазаревић.

Она је говорећи о прекршајним налозима рекла да  инспектори могу на лицу места да издају мандатну казну и ако ланци поступе у року од седам, осам дана казна се умањује за 50 одсто.

– Ако не, иде се на прекршајни суд и то је онда већ ствар да ли ће се трговински ланци одлучити за плаћање или не. Тако да постоје процедуре прописане законом и у том санкционисању. Записници су послати свим актерима који су били предмет контроле да се изјасне и то је процес који тече – рекла је Лазаревићева.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже за „Политику” да су потрошачи у Србији жртве великих трговинских ланаца и да су цене које плаћамо много веће него у Европи.

– Био сам у Француској и видео одличне праксе трговаца. Цена меса се, на пример, мења током дана неколико пута и увече је ова намирница најјефтинија. Код нас је то сасвим другачије. Очекивао сам и раније одговор државе. Разумем да су нам страни инвеститори важни, да је битно да страни трговци остану у Србији, али се морамо сложити и да су прешли сваку меру – каже професор Савић.

Зараде трговаца у Србији су, додаје, енормне, а оно што је недопустиво је и то да различитим акцијама чак и варају потрошаче.

– Дешава се да купим робу, која је рекламирана као добра, а у ствари је испод просека. Позиција наших трговаца је одлична, кредитирају их произвођачи који раде под огромним ризиком, а они нам приде продају свашта, од техничке робе па надаље. Имају бахат однос и олигополску позиција из које раде све осим да конкуришу једни другима – каже наш саговорник.

На питање како коментарише то да су трговински ланци иницирали састанак са представницима амбасада земаља из којих ови трговци долазе, Савић каже да подржава све што су им рекли из наше владе, као и да би генерално порука требало да гласи: „Дајте нам само оно што имате у својим земљама, ништа више од тога.” Реакција државе је, каже Савић, потпуно очекивана и када је реч о мерама и казнама, јер држава мора да покаже да она одређује правила и да та правила морају да се поштују.

Економиста Александар Стевановић каже за наш лист да је Уредба о ограничавању маржи антитржишна и да ће трговци све док је она на снази тражити начин да је изврдају да би задржали ниво зарада. Трговина, сматра он, треба да се уреди конкуренцијом која ће донети дугорочно више користи, него неке инстант мере.

– И најбоље уредбе морају да се спроводе, а казне не смеју да буду симболичне, него реална претња онима који не поштују правила. Не треба заборавити да потрошачи имају озбиљан суверенитет и моћ ако знају то да користе – каже наш саговорник.