Блокадом протеина до дужег живота

Кључна „мета” за лечење лековима која би потенцијално могли да зауставе напредовање рака панкреаса- је блокада протеина познатог као СПП1. На овај начин ефикасно се зауставља ширење рака и продужава време преживљавања.

Стопе преживљавања код рака панкреаса су посебно ниске и износе око 20 до 22 одсто. Пацијенти често умиру у року од 30 дана од дијагнозе, јер се болест открије тек у последњим фазама. Зато је ово истражвање, али и сазнање значајно. Наиме, истраживачи из Института за истраживање рака (ИЦР) у Лондону испитали су генетске податке тумора 644 пацијента и открили да су нивои СПП1 протеина повишени у узнапредовалим стадијумима рака панкреаса, у поређењу са ранијим стадијумима болести.

Пацијенти са вишим нивоима СПП1 имали су лошије исходе.

Тим научника користио је мини туморе узгајане у лабораторији, дизајниране да моделирају начин на који се рак понаша у људском телу. Открили су да када су „искључили” ген за производњу СПП1 протеина, развило се мање тумора и мањи тумори него када је протеин био присутан, пише Independent.

Истраживачи су открили и да овај протеин игра кључну улогу код мишева са ПДАЦ-ом. Наводно, „искључивање” СПП1 значајно продужава преживљавање међу мишевима – ниједан миш са геном није преживео дуже од 50 дана, док је 20 одсто њих без гена преживело до 400 дана. Такође су открили да су мишеви са искљученим СПП1 геном имали туморе који се нису ширили. Блокирање СПП1 такође је изгледа повећало нивое другог протеина названог ГРЕМ1, који је раније био повезан са смањењем ширења рака панкреаса када се налази у вишим концентрацијама.

Аксел Беренс, професор биологије матичних ћелија рекао је:

„Наше истраживање је идентификовало протеин који, када је блокиран, може спречити ширење рака по телу и надамо се да ће пацијенти дуже живети добро. Следећи корак у овом истраживању биће развој лека који може прецизно да циља протеин".

Професор Кристијан Хелин, главни извршни директор ИЦР-а, додао је:

„Рак панкреаса остаје разорна дијагноза за пацијенте, јер се његов најчешћи облик агресивно шири и тешко га је лечити. Ово узбудљиво истраживање нуди наду, идентификујући јасну мету за заустављање ширења болести. То је важан корак ка ефикаснијим третманима и радујем се будућим напорима у откривању лекова који се надовезују на ове налазе како би се пацијентима којима је хитно потребна помоћ пружиле нове опције".

Рак панкреаса је веома агресиван. Када се једном открије, често је толико узнапредовао да седам од 10 људи не прима никакав активни третман – чак ни хемотерапију. Заустављање ширења болести могло би да да много већем броју људи шансу за операцију која спасава живот или више драгоценог времена.