Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Ко изазива сукоб на северу Европе

„Нептунов удар” као бумеранг

Регион, некада сматран једним од најмирнијих у Европи, последњих година постао је зона сталне напетости
„Нептунов удар” као бумеранг
Војне вежбе „Нептунов удар“ у Балтичком мору Фото: Литванска морнарица

Литванске и НАТО војне вежбе „Нептунов удар“ почеле су у Балтичком мору. Регион, некада сматран једним од најмирнијих у Европи, последњих година постао је зона сталне напетости. Стручњаци које је интервјуисао NEWS.ru не искључују могућност да западне земље желе да жртвују Балтик како би изазвале Русију на нови сукоб. Колико је то вероватно и како ће Москва одговорити?

Данас је објављен почетак вежби у којима учествује литванска војска и снаге НАТО-а у Балтичком мору. У маневрима ће учествовати литвански ратни бродови и авиони, који ће гађати бојевом муницијом.

Литванија је у последње време стално истицала важност „јачања“ свог источног крила и заштите од „руске претње“, оправдавајући распоређивање НАТО трупа и редовне војне маневре. Балтичко море је, заузврат, постало главна зона сукоба између европских земаља и Русије.

Прошлог лета, руски заменик министра спољних послова Александар Грушко изјавио је да хистерија око Русије, коју вештачки подстичу балтичке државе, претвара мирни регион у арену за нови војни сукоб.

„[Сукоб] би у сваком тренутку могао да произведе варнице које би могле да запале пламен“, рекао је дипломата на Форуму будућности 2025.

Николај Патрушев, помоћник руског председника и председник Поморског колегијума , такође је изјавио да Балтичко море постаје поље за хибридно ратовање против Русије.

„Низ чудних инцидената који укључују подводне каблове и руске бродове указује на то да је Запад озбиљно одлучио да подигне улог тако што ће Балтичко море претворити у арену необјављеног хибридног рата“, објаснио је он .

Балтичке државе већ неколико година упорно покушавају да затворе Балтик за руску пловидбу. Конкретно, крајем октобра 2023. године, председник Летоније Едгарс Ринкевичс је најавио да би таква одлука могла бити донета ако се докаже умешаност Русије у оштећење гасовода Балтикконектор, који се протеже по дну Финског залива између Инкоа у Финској и Палдискија у Естонији.

Војни стручњак Александар Собјањин, у разговору за НЕWС.ру, приметио је да европске земље заиста кују планове за блокаду Русије на Балтику и напад на северозападне регионе земље - Калињинградску област и Санкт Петербург.

„Неће НАТО бити тај који ће се сукобити са Русијом у региону, већ оружане снаге европских земаља. Балтичке земље ће неизбежно бити коришћене за организовање провокација. То се већ дешава. Мало је вероватно да неко озбиљно верује да ће дронови напасти Санкт Петербург из Украјине“, рекао је извор.

Истовремено, он главну претњу види не толико од Балтика, колико од Финске.

„Финци су веома озбиљан противник, који ће први снажно ударити, заједно са својим скандинавским и европским савезницима. Њихово уништење неће бити лако, биће то дуг и крвав рат. Они ће све назвати агресијом Москве. Није важно. За Финце је рат са Русијом готова ствар“, нагласио је стручњак.

Шта Европљани ризикују провоцирањем Русије?

Руске власти су изјавиле да неће дозволити да Балтичко море постане унутрашњи пловни пут НАТО-а. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је прошлог новембра изјавила:

„Наставићемо систематски да бранимо наше националне интересе у балтичком региону и да повећавамо сарадњу са одговорним партнерима, укључујући и оне из земаља ван региона.“

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.