НА­ТО ства­ра „зид про­тив дро­но­ва”

Вла­сти у Дан­ској на­крат­ко су за­тво­ри­ле не­ко­ли­ко аеро­дро­ма, укљу­чу­ју­ћи и је­дан вој­ни, на­кон што су то­ком но­ћи из­ме­ђу че­тврт­ка и пет­ка при­ме­ће­ни не­и­ден­ти­фи­ко­ва­ни дро­но­ви. Ра­ни­је ове не­де­ље, због дро­но­ва био је за­тво­рен и аеро­дром у Ко­пен­ха­ге­ну, а дан­ска пре­ми­јер­ка Ме­те Фре­де­рик­сен је то опи­са­ла као „нај­о­збиљ­ни­ји на­пад до са­да” на кри­тич­ну ин­фра­струк­ту­ру зе­мље, не ис­кљу­чу­ју­ћи мо­гућ­ност ру­ске уме­ша­но­сти.

Иако и да­ље ни­је по­твр­ђе­но ко је упра­вљао тим дро­но­ви­ма, ин­ци­ден­ти се де­ша­ва­ју у тре­нут­ку по­ви­ше­не при­прав­но­сти у Евро­пи. Ру­ске ле­те­ли­це су по­след­њих не­де­ља ушле у ва­зду­шни про­стор Пољ­ске, Есто­ни­је и Ру­му­ни­је, што је на­ве­ло европ­ске зва­нич­ни­ке да окри­ве Мо­скву за про­во­ка­ци­је усме­ре­не на де­ста­би­ли­за­ци­ју ре­ги­о­на. Ова­ква си­ту­а­ци­ја на­те­ра­ла је европ­ског ко­ме­са­ра за од­бра­ну Ан­дри­ју­са Ку­би­ли­ју­са да за­ка­же раз­го­во­ре с ми­ни­стри­ма од­бра­не се­дам зе­ма­ља са ис­то­ка ЕУ: Есто­ни­јом, Ле­то­ни­јом, Ли­тва­ни­јом, Фин­ском, Пољ­ском, Ру­му­ни­јом и Бу­гар­ском, уз уче­шће Укра­ји­не. Циљ њи­хо­ве ју­че­ра­шње ви­део-кон­фе­рен­ци­је, пре­ма пи­са­њу ме­ди­ја, био је да се утвр­ди ка­кву опре­му те зе­мље по­се­ду­ју за су­зби­ја­ње упа­да дро­но­ва, шта им је до­дат­но по­треб­но да по­пу­не пра­зни­не дуж ис­точ­ног кри­ла НА­ТО-а и раз­мо­тре мо­гућ­но­сти фи­нан­си­ра­ња из фон­до­ва ЕУ за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та „зи­да про­тив дро­но­ва”.

Пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је Ур­су­ла фон дер Ла­јен из­ја­ви­ла је ра­ни­је овог ме­се­ца да Бри­сел „мо­ра по­слу­ша­ти по­зив сво­јих бал­тич­ких при­ја­те­ља и из­гра­ди­ти ’зид про­тив дро­но­ва’”. То би тре­ба­ло да бу­де, ка­ко је ре­кла, спо­соб­ност ко­ја не оста­вља ни­ка­кву не­до­у­ми­цу у по­гле­ду на­ме­ра Евро­пе да ће бра­ни­ти сва­ки пе­даљ сво­је те­ри­то­ри­је. Али та­ко­ђе је и за­ка­сне­ла по­твр­да да су ис­точ­не гра­ни­це Ста­рог кон­ти­нен­та да­ле­ко од си­гур­них, док тај ри­зик до­дат­но ра­сте због све очи­глед­ни­јег сма­ње­ња ан­га­жо­ва­ња САД.

Фон дер Ла­је­но­ва је до­да­ла да ће шест ми­ли­јар­ди евра би­ти из­дво­је­но за ус­по­ста­вља­ње „зи­да про­тив дро­но­ва” у са­рад­њи са Укра­ји­ном. Од упо­тре­бе бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца за уни­шта­ва­ње де­се­ти­не ру­ских стра­те­шких ави­о­на, пре­ко га­ђа­ња ра­фи­не­ри­ја наф­те, до при­си­ља­ва­ња те­шко оште­ће­не Цр­но­мор­ске фло­те да се по­ву­че у уда­ље­не лу­ке – Ки­јев је до­ка­зао да уме да ко­ри­сти дро­но­ве као опи­пљив при­мер сво­је вој­не мо­ћи. Али, лек­ци­је из Укра­ји­не ни­су ва­жне са­мо так­тич­ки, већ и еко­ном­ски. Ако се ру­ски хи­брид­ни на­па­ди на­ста­ве, ка­ко то Евро­па опи­су­је, уво­ђе­ње „зи­да про­тив дро­но­ва” би­ће кључ­но за сма­ње­ње тро­шка по пре­сре­та­њу не­при­ја­тељ­ских ле­те­ли­ца, јер је ди­за­ње ави­о­на „Ф-16” и „Ф-35” про­тив дро­но­ва „ша­хе­да” еко­ном­ски нео­др­жи­во. А у по­тен­ци­јал­ном ши­рем су­ко­бу, као што је по­ка­зао ово­го­ди­шњи изра­ел­ско-иран­ски окр­шај, Евро­па би бр­зо по­тро­ши­ла ску­пе ра­кет­не пре­сре­та­че на јеф­ти­не дро­но­ве, док би лов­ци би­ли по­ву­че­ни са дру­гих ми­си­ја.

У ср­цу про­јек­та „зи­да про­тив дро­но­ва” на­ла­зи се ви­ше­слој­ни си­стем од­бра­не „Eir­shi­eld” – ан­ти­дрон­ска плат­фор­ма раз­ви­је­на кроз за­јед­нич­ко парт­нер­ство из­ме­ђу естон­ске ком­па­ни­је „Def­Se­cIn­tel” и ли­тван­ске „Ori­gin Ro­bo­tics”. Он ко­ри­сти ра­да­ре, ка­ме­ре, де­тек­то­ре ра­дио-фре­квен­ци­ја, ме­ри пра­вац кре­та­ња не­при­ја­тељ­ског дро­на и ни­во ње­го­ве прет­ње да од­лу­чи да му тре­ба оме­та­ти сиг­нал или га обо­ри­ти дру­гим дро­ном. Агрис Ки­пурс, су­о­сни­вач и ди­рек­тор „Ori­gin Ro­bo­tics-a”, ре­као је да је си­стем пот­пу­но ауто­мат­ски, од­но­сно да су уда­ри мо­гу­ћи уз по­моћ ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је, те ни­је по­треб­но руч­но упра­вља­ње. Ки­пурс је до­дао да је „Eir­shi­eld” ди­зај­ни­ран да де­лу­је про­тив бр­зо ле­те­ћих бес­пи­лот­них ци­ље­ва ко­ји но­се бо­је­ву гла­ву и мо­гу ле­те­ти бр­зи­на­ма ве­ћим од 200 ки­ло­ме­та­ра на сат. Иако се „Eir­shi­eld” већ ко­ри­сти у Укра­ји­ни, пи­та­ње је ко­ли­ко ће вре­ме­на би­ти по­треб­но Евро­пи да ус­по­ста­ви „дрон зид”. Раз­ли­ка је у то­ме што је „Eir­shi­eld” са­мо ору­ђе за оба­ра­ње дро­но­ва, док тзв. зид пред­ста­вља чи­та­ву мре­жу ра­да­ра, оме­та­ча и пре­сре­та­ча по­ве­за­ну од Фин­ске до Ру­му­ни­је. Да би про­ра­дио, по­треб­но је да зе­мље ЕУ и НА­ТО до­го­во­ре фи­нан­си­ра­ње, раз­ме­сте опре­му дуж гра­ни­ца, уве­жу је у за­јед­нич­ки ко­манд­но-кон­трол­ни си­стем и обез­бе­де обу­ку вој­ске.

Ко­ме­сар ЕУ за од­бра­ну Ку­би­ли­јус је на­ја­вио да ће зид укљу­чи­ва­ти сен­зо­ре, си­сте­ме за оме­та­ње и оруж­је, те да би вре­мен­ски оквир за ње­го­во ус­по­ста­вља­ње мо­гао би­ти 12 ме­се­ци. Ипак, свих 27 чла­ни­ца уни­је има­ју раз­ли­чи­те при­о­ри­те­те и по­ли­тич­ке ста­во­ве, па не­ће би­ти ла­ко по­сти­ћи до­го­вор о из­град­њи но­вог си­сте­ма, по­го­то­во уз Ма­ђар­ску и Сло­вач­ку, ко­је не­ма­ју на­ме­ру да од­у­ста­ну од ру­ских енер­ге­на­та.