БиХ иде у погрешном смеру, али рата неће бити

Босна и Херцеговина (БиХ) иде у погрешном смеру - сматра 65 одсто анкетираних, док само њих 14 одсто сматра супротно, наведено је у објављеном истраживању Међународног републиканског института (ИРИ) о мишљењу грађана са Западног Балкана о политичким темама, у делу који се односи на БиХ.

Број оних који верују да БиХ иде у правом смеру је мањи у односу на прошлу годину, када је проценат износио 21 одсто.

Као највећи проблеми детектоване су високе цене и трошкови живота, корупција, политичка ситуација, незапосленост и безбедност, пренели су сарајевски медији.

Одговарајући на питање о вероватноћи оружаног сукоба у БиХ, пет посто испитаника је рекло да је то врло вероватно, 18 одсто да је делимично вероватно, 35 одсто да је делимично невероватно, док 37 одсто анкетираних сматра да је врло невероватно да дође до рата.

Истраживање је показало да је више оних у Федерацији БиХ (пет одсто) који верује да је врло вероватно да ће доћи до рата, у односу на РС (три одсто), а по етничким групама Бошњаци највише верују (пет одсто испитаних) да би могло доћи до поновног рата, нешто мањих проценат Срба верује у то, док Хрвати сматрају да су мале шансе да у БиХ поново избије рат.

Разлог због чега може доћи до оружаних сукоба на првом месту је политичка и економска нестабилност (43 одсто), затим етничке тензије (39 одсто), дестабилизација од суседа (32 одсто) и интереси политичких лидера (24 одсто).

По истраживању, 20 одсто испитаника сматра да је врло вероватно да би међународна заједница интервенисала у случају рата, 40 одсто верује да је то делимично могуће, а само шест одсто мисли да је немогуће да међународна заједница интервенише.

О стању безбедности у БИХ шест одсто испитаника сматра да је врло задовољавајућа, 44 одсто да је делимично задовољавајућа, 33 одсто да је делимично незадовољавајућа и 14 одсто сматра да је врло незадовољавајућа.

Најважнији савезник БиХ по мишљену испитаника је Турска са 16 одсто, Србија и ЕУ са по 15 одсто, Русија 11 одсто, а Немачка и Хрватска са по десет посто.

Анкетирани у нешто мањој мери верују да су САД, Кина, Аустрија и Велика Британија важни савезници БиХ.

Турску као најважнијег савезника БиХ сматра 25 одсто испитаника у Федерацији БиХ, а у РС само три одсто.

Србију најважнијиом савезником сматра 38 одсто анкетираних у РС, а у Федерацији БиХ само један одсто.

Поверење у ЕУ истој мери имају грађани оба ентитета, наведено је у истраживању.

Посматрано по националности, највише Бошњака верује Турској (31 одсто), највише Срба верује Србији (46 одсто), а највише Хрвата верује Хрватској (52 одсто).

После Турске, Бошњаци највише верују ЕУ и Немачкој, Срби, поред Србији, верују још Русији, те помало и ЕУ и Кини, док Хрвати, поред Хрватској, верују још и ЕУ, а помало и Немачкој.

Државе у којима грађани виде највећу претњу по БиХ су Србија (28 одсто), САД (18 одсто), Русија (16 одсто), затим у мањој мери ЕУ (четири одсто), Велика Британија и Немачка (три одсто), Хрватска и Албанија (по два одсто), те Мађарска и Француска (по један одсто).

Укупно десет одсто испитаних сматра да ниједна држава није претња по БиХ.

Разлика у одговорима је приметна у односу на ентитете, па тако 42 одсто људи у Федерацији БиХ верује да је Србија највећа претња, док САД као највећу претњу виде углавном испитаници из РС.

Гледано по националности, Србију као највећу претњу БиХ види 42 одсто Бошњака, 40 одсто Хрвата и мање од један одсто Срба.

САД као највећу претњу види девет одсто Бошњака, 42 одсто Срба и један одсто Хрвата.

Русију као највећу претњу види 23 одсто Бошњака, 28 одсто Хрвата и један одсто Срба.

Само 17 осто испитаних сматра да садашњи политички лидери раде добро, а 76 одсто сматра да су потребни другачији лидери.

Највећи број, 45 одсто анкетираних, сматра да би било добро да садашње политичаре замене експерти који нису повезани с политиком, 39 одсто на месту политичара жели видети бизнисмене који су постигли успехе изван политике, а 12 одсто испитаних на челу државе жели - активисте.

Само један одсто испитаних је Савету министара БиХ дало најбољу оцену - веома добро, делимично добрим ову институцију сматра је 12 одсто испитаника, 35 одсто је рад тог тела оценило делимично лошим, док је чак 49 одсто навело да Савет министара БиХ ;ради веома лоше.

Влади Федерације БиХ је само један одсто испитаника дао најбољу оцену, док је чак 50 одсто анкетираних рад те ентитетске владе оценио као веома лош.

Влади Републике Српске девет одсто испитаника је дало најбољу оцену, а 38 одсто најгору.

На подручју БиХ анкетирано је 1.219 испитаника, од 16. маја до 7. јула ове године.